Da li će se u našim voćnjacima uskoro gajiti i banane

Neretko se naši voćari pohvale kako su u svojim baštama uspešno kalemili južno voće i dobili ozbiljne prinose. Kako navodi gost Jutarnjeg programa profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta, prema Međunarodnom centru za praćenje klimatskih promena na godišnjem nivou, temperatura u Evropi se menja za 1,4°C, što znači da je sve toplije.

„S druge strane, južna Evropa pogotovo drastično doživljava promenu klime, pre svega je sve manje padavina, a tendencija rasta temperature u poslednjih 50 godina je i u Srbiji vrlo vidljiva“, dodaje profesor.

Ipak, ovogodišnji rast temperatura i veći broj sunčanih dana pogodovao je svem voću koje uspeva na našim prostorima, a to što postoje i oni koji sa uspehom gaje banane u ovom trenutku je više kuriozitet nego pravilo, napominje biolog.

„Banana kojoj je postojbina jugoistočna Azija i Australija, lepo se prilagodila i kod nas iako je prvi put domestikovana na Papui Novoj Gvineji. Uspeva i kod nas, jedini problem joj predstavlja niska temperatura, zato se pred zimu seku stabljike, da bi se naredne sezone iz rizoma pojavila nova biljka, koja posle devet meseci može čak i da plodonosi“, objašnjava profesor Janaćković.

Banana se uspešno uzgaja u staklenicima čak i na Islandu, koji je danas jedan od većih svetskih proizvođača banana. Takođe, avokado je jedna od kultura poreklom iz Srednje Amerike koja bi mogla da se gaji na našim prostorima, uz određene dodatne mere.

„Limun, mandarina i smokva su deo mediteranske vegetacije i one se veoma uspešno gaje u primorju na Balkanskom poluostrvu. Nije redak slučaj da se smokva može naći čak i u centralnoj Srbiji i to sa izuzetno dobrim prinosima ukoliko su godine tople, jedino je važno da se tokom zime sačuva od mraza. To važi i za limun koji ljudi često gaje i u saksijama“, podseća profesor Janaćković.

Da li ćemo ostati bez nekih tradicionalnih voćnih kultura

S obzirom na to da se najavljuju sve duži sušni periodi i rast temperature, to će loše uticati pre svega na kruške i jabuke, pa čak i na šljive. Tako da će verovatno morati da se obezbedi dodatno zalivanje tih voćki, napominje profesor.

„Tradicionalne sorte zapravo omogućavaju taj diverzitet varijeteta i formi koje su se dobijale ukrštanjem, one služe za oplemenjivanje i u njima je spas. Suštinski, te stare sorte koje su se sačuvale, taj takozvani genofond, omogućava nam da poboljšamo prinose“, naglašava gost Jutarnjeg programa. 

Kako savetuje profesor, svi oni koji planiraju da se bave voćarskom proizvodnjom najbolje je da potraže savet stručnjaka, pre svega sa Poljoprivrednog fakulteta, ali i sa Biološkog gde takođe mogu dobiti korisne smernice.

U svakom slučaju, ukoliko se nastavi trend globalnog otopljavanja, prognoze za budućnost neće biti pozitivne. Navodnjavanje će biti jedna od vrlo važnih stavki, kao i kvalitet zemljišta.