Teslina naučna otkrića su nas uvela u savremeno doba

Nikola Tesla je bio genijalan i inženjer, i pronalazač, i naučnik, i vizionar. Njegovi pogledi na svet i na prirodne fenomene toliko su bili ispred svog vremena da je on danas potpuno aktuelan i slobodno možemo da kažemo da se danas oslanjamo na njegova dostignuća, naglašava Jasna Dragosavac sa Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla“, gostujući u Jutarnjem programu.

„Nije jednostavno shvatiti koliki je doprinos dao Nikola Tesla. Amerikanci su ga uvrstili u pet najznačajnijih američkih elektro inženjera. Zašto je to tako? Zato što je njegova genijalnost ispoljena kroz to da je ličnom energijom i snagom svoje volje uspevao da svoju viziju pretoči u praktičnu realizaciju. Retko se dešava da imate takav spoj u jednoj ličnosti“, navodi sagovornica Tijane Jevtić.

Tesla je i danas živ i u tehničkom i naučnom smislu

Zahvaljujući Teslinim naučnim dostignućima, sve što je zasnovano na njegovim principima proizvodnje i prenosa električne energije to nas je uvelo u savremeno doba – kroz elektrifikaciju industrije, kroz primenu radio-talasa, daljinskog upravljanja, primeni struje u medicini, dodaje Jasna Dragosavac.

Nikola Tesla je sve radio kako bi realizovao svoje ideje. Pre svega je bio svestan značaja obrazovanja. Tražio je šansu i dobio ju je u Gracu gde se u to vreme nalazila najbolja politehnička akademija.

„Sam je u svom dnevniku zapisivao kako su diskusije i rasprave koje je imao sa tadašnjim predavačima na školi kasnije mnogo uticale na njegov razvoj. On je zapisivao da su pronalasci iz Amerike svoje začetke našli još u Gracu“, kaže gošća Jutarnjeg programa.

Tesla je kratko radio u Budimpešti, zatim prešao u Pariz i posle dve godine otišao u Sjedinjene Države. Na ovaj potez se odlučio zato što je shvatao da je jedini način za njegovo maksimalno profesionalno iskorišćenje Amerika, što zbog finansijskog, što zbog naučnog potencijala.

Kakav je položaj naučnika danas u odnosu na Teslino vreme

Naučni razvoj jednog istraživača danas koliko je različit u odnosu na vreme kada je Tesla stasavao i radio, toliko je i sličan.

„Pre svega se promenilo polje istraživanja. Tada je polje istraživanja bilo više okrenuto ljudskim potrebama i nekako su sama istraživanja prikazivala mogućnost primene.
Teslina radoznalost je u velikoj meri bila potaknuta upravo potencijalom da se te njegove ideje primene. Ali on je kao i današnji istraživači, imao potrebu da drži predavanja, da učestvuje na naučnim skupovima, da izlaže svoje ideje i shvatao je, a kažu da je bio vrlo harizmatičan i da je nosio taj evropski šarm, koliko je bitno širiti ideju nauke. To bi bile neke sličnosti. Danas, pak, mi naučnim istraživanjima kreiramo ljudske potrebe“, smatra Jasna Dragosavac.