Petrovaradinski lagumi

Njen idejni tvorac je markez Sebastijan Voban, francuski vojskovođa, arhitekta i pisac, koji je živeo u vreme Luja IV. Tvrđava je nastala u doba austrijskih vladara Leopolda I, Karla VI, Marije Terezije i Josipa II. Prostire se na 112 hektara i predstavlja, drugu po veličini, najveću sačuvanu tvrđavu u Evropi.

Ono što je specifičnost Petrovaradinske tvrđave je njeno podzemlje, koje se prostire na dužini od oko 20 km, čiji je plan iz 1901. godine, pronađen u 19. veku i čuva se u Bečkom ratnom arhivu, a njegova kopija u Muzeju grada Novog Sada. Dugo vremena se smatralo da podzemlje ima četri sprata, ali poslednja arheolooška istraživanja su utvrdila da je reč o sedam spratova. Većina prostora, koji čine stotine hodnika i laguma je nepristupačno, osim galerije ispod zgrade muzeja koja je osvetljena i pretvorena u turističku atrakciju. Podzemlje Petrovaradinske tvrđave komplikpvano je za obilazak i istraživanje, ukoliko niste u pratnji nekog stručnog lica. Zbog toga postoji velika mogućnost da se izgubite u velikim broju isprepletanih manjih hodnika i "krivina" koji ih seku, tako da čitav prostor liči na nekakav lavirint. Poznato je neloliko slučajeva, naročito među tinejdžerima, koji su se izgubili i nisu mogli da pronađu izlaz čak po nekoliko dana. Tuneli su puni niša, koje apsorbuju zvukove, tako da razdaljina od par metara između dva različita hodnika, dovoljna je da vas niko ne čuje.

Postoji veliki broj legendi o postojanju tunela koji spaja obalu tvrđave sa kopnom. Najčešća je ona koja govori o načinu povezivanja dve crkve-Sv Juraja na Petrovaradinu, i Sv Jana Nepomuka u Novom Sadu. Najpopularnija legenda je o bračnom paru lekara koji je 1913. godine prošao kroz tunel, a čitava priča dobija na težini nedavnom izjavom arhitekte Miroslava Krstonošića, da je lično prošao kroz tunel ispod Dunava. Međutim, akademik Veljko Milković, koji tvrđavu aktivno istražuje još od šezdesetih godina prošlog veka, kaže da ne postoje validni podatci da tunel postoji, ali ni da ga nema. Naime najčešća greška je što ga šira javnost identifikuje sa vodovodom koji ide od Bastiona carice Marije Terezije i spušta se u Dunav gde je bio zahvat vode. Ali, to je bio stari, zemljani tunel, koji je urušen, i nema nikakve veze da stvarnom pričom. Po Milkovićevoj priči, tunel nema nikakve veze sa sadašnjom tvrđavom iz 18. veka o čemu govori i činjenica da nepostoji naučna doumentacija koja bi potvrdila postojanje misterioznog tunela ispod Dunava.