Тодоровић: Вештачка интелигенција све боља у временској прогнози, али природа остаје непредвидива

На поменутој панел дискусији гости ће бити стручњаци из области информационалних технологија, укључујући и област вештачке интелигенције, који ће одговарати на питања присутних и објашњавати како функционишу неуронске мреже и остале аспекте из ове области.

Пошто је вештачка интелигенција ушла и у метеорологију, логично је да се на овом догађају појави и метеоролог, наводи Недељко Тодоровић.

„Бројни метеоролошки сајтови имају своје моделе који објављују прогнозе параметара за наредни краћи или дужи временски период, како који модел. Али вештачка интелигенција то ради другачије“, објашњава гост Београдске хронике.

Модели вештачке интелигенције прикуљају податке не само из тих извора, већ из свих извора у свету у којима постоји неки прилог, податак или прогноза, и на основу тога прави највероватнији след догађаја.

„На пример, да ли ће петог дана да буде киша или неће, ако у већини модела, којих има на десетине и стотине, стоји да неће, статистички утврђује који је исход највероватнији“, наводи Тодоровић.

Модели вештачке интелигенције у метеорологији су изузетно помоћно средство, без дилеме, истиче метеоролог, као и да су постојећи модели метеорологије изузетно усавршени последње две до три деценије.

„Некада смо радили 'пешке', цртали руком, па гледали фронтове, па на основу искуства, знања, радили пројекције шта ће бити сутра, прекосутра. Сада, помоћу модела и компјутера, добијамо прилично поуздане прогнозе за наредних четири до пет дана, а вештачка интелигенција ће још више да убрза тај процес“, наглашава Тодоровић.

Ипак, напомиње гост Београдске хронике, треба имати у виду да је ВИ помоћно техничко средство и да је ипак човек тај који на основу свог ума, знања, искуства, праксе у датом тренутку може да се „супротстави“ вештачкој интелигенцији.

Ипак ћемо имати мало михољског лета

Временска ситуација у октобру нас је мало изненадила. У тренутку када смо помислили да се лето никада неће завршити, изненада нам је стигао хладан талас. На крају се време, после рекордних падавина за октобар, стабилизовало.

„То је сила природе. Не можемо ни ми, ни вештачка интелигенција да преокренемо силу природе. Ми само пратимо, објашњавамо и покушавамо да предвидимо будуће стање атмосфере“, наглашава Недељко Тодоровић.

У сваком случају, судећи према температурама и стању облака, следи нам закаснело михољско лето.

„Температуре у Београду ће бити од 21 до 23 степена, можда у недељу, 2. новембра буде чак и 24. Али то је пик пред промену времена. Када једног дана температура значајније порасте, значи да следи промена времена, која ће се десити вероватно 3. или 4. новемба“, наводи метеоролог.

Не очекују се озбиљније падавине, али температуре ће бити ниже за три до пет степени, што је још увек топло за ово доба године, уз нешто облачности и краткотрајне слабе кише.

„После тог захлађења од једног или два дана температура била у благом порасту за два-три степена, а следеће захлађење предстоји око 9. или 10. новембра. У том периоду се може очекивати да у планинским пределима буде мало снега. За сада се не може рећи колика ће бити количина падавина“, наводи метеоролог.

Да ли ће нам зима бити блага или са више снега

У Београду је у последњих 130 година само једне зиме се догодило да су сва три зимска месеца била хладна, напомиње Тодоровић.

„Као на пример у зиму 2012. када су се Сава и Дунав заледили и када је пало пола метра снега. Тада је зима у једном даху трајала неких 30-35 дана. Децембар је био као пролеће. Хоћу да кажем да је то уобичајена расподела топло-хладно и не може да се прогнозира тачно у ком месецу ће бити. Али ако се ослонимо на вероватноћу, више снега би било крајем јануара и у фебруару“, каже метеоролог Недељко Тодоровић на крају гостовања у Београдској хроници.