Ko je otac robota, Nikola Tesla ili Leonardo da Vinči?

Za Teslu se vezuje pojam vizuelno razmišljanje. On je vrlo često izvodio misaone eksperimente i u glavi stvarao preciznu sliku svojih izuma pre nego što ih je konstruisao. 

U Budimpešti je, tokom jedne šetnje parkom, štapom nacrtao skicu motora koji bi radio na naizmeničnu struju bez komutatora.

Posle Budimpešte odlazi u Pariz i radi za Edisonovu kompaniju koja ga zatim šalje u Strazbur gde je konstruisao prvi indukcioni motor koji radi na principu obrtnih magnetnih polja naizmeničnih struja.

Tesla 1884. godine odlazi u Njujork kod Tomasa Edisona sa preporukom prethodnog poslodavca Čarlsa Bečelora u kojoj je pisalo: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih, drugi je ovaj mladi čovek“.

U početku je Tesla radio u Edisonovoj kompaniji, ali kasnije dolazi do njihovog mimoilaženja i čuvenog „rata struja".

Edison je omalovažavao i nipodaštavao Teslin generator naizmenične struje i na različite načine pokušavo da sabotira uvođenje ovih generatora i njihovu praktičnu primenu, kako bi i dalje ostvarivao dobit i obezbedio dalju upotrebu jednosmerne struje.

Tesla je mnogo razmišljao o bežičnom prenosu energije i daljinskom upravljanju.

Od mnogobrojnih Teslinih pronalazaka značajni su i oni iz oblasti, kako je on govorio „telematike“, vrste robotike.

On je 1898. godine na električnoj izložbi u Medison skver gardenu predstavio brod kojim je upravljao radio talasima.

Otac robotike 

Smatra se da je Tesla otac robotike, pošto je brod kojim je daljinski upravljao prvi robot.

Isti princip daljinskog upravljanja koji je Tesla demonstirao krajem 19. veka koristi se danas u Mars roverima, vozilima koja se koriste za istraživanje Marsa.

U njegovu čast jedinica za magnetnu indukciju nosi ime TESLA.

Od Nikole Tesle pa do danas, robotika je značajno napredovala, ali se nikako ne sme zaboraviti njegov doprinos.

Danas je automatizacija veoma prisutna u raznim oblastima, a sigurno je da će njen uticaj biti sve veći.

Roboti zauzimaju veliki broj radnih mesta u mnogim fabrikama, a očekuje se da će taj broj biti sve veći, posebno na onim radnim mestima gde se zadaci ponavljaju.

Prema nekim proračunima uvođenje robotizacije će u narednih pet godina dovesti do toga da oko pet miliona ljudi ostane bez posla.

Smatra se da će 2020. godine roboti imati sposobnost ne samo da obavljaju određene delatnosti nego i da govore, vide i razumeju.

Ipak najznačajnija promena je to što će imati inteligenciju, pa će se i mogućnosti njihove upotrebe značajno proširiti.

Postoje brojna istraživanja kako ljudi gledaju na razvoj robotike i njen potencijalni uticaj na društvo.

Sigurno je da je upotreba robota za poslove koje ljudi ne mogu sa istom preciznošću i tačnošću da obave opravdana, kao i za one poslove koje se smatraju visoko rizičnim i gde je ugrožena bezbednost ljudi.

Takođe potencijalna primena robotike u medicini u vidu egzoskeleta (za nepokretne), inteligentnih implanta, nanorobota (za čišćenje arterija) i slično svakako ima smisla.

Roboti se koriste i u nekim klinikama u Evropi za izođenje operacija. Jedan od robota - hirurga je i robot da Vinči.

Era robota 

Prednost upotrebe robota za izvođenje hirurških operacija su veća preciznost i manja invazivnost, pa je i vreme oporavka samim tim kraće, a rizik od infekcija manji.

S druge strane, postavlja se pitanje, kako do radnih mesta?

Pošto će roboti zameniti ljude, tako i mogućih posledica koje bi imala integracija robota u ljudsko društvo.

Naime, postoje ideje koje predviđaju pojavu društvenih robota, koji bi mogli da registruju dodir i sa kojima bi ljudi mogli da razmenjuju emocije.

Ovo bi svakako dovelo do još većeg udaljavanja među ljudima koje je i danas prisutno kao posledica primene interneta i života u „virtuelnom svetu“.

Interesantan je podatak da će 2020. godine roboti učestvovati na Olimpijskim Igramau Japanu. 

Tada će se za vreme održavanja letnjih Olimpijskih igara u Tokiju, održati i olimpijada na kojoj će se takmičiti roboti.

U oktobru 2017. godine na ekonomskom samitu Budućih investicionih inicijativa u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, predstavljen je robot Sofija.

Interesantno je da je Sofia dobila državljanstvo Saudijske Arabije i tako postala prvi robot sa državljanstvom.

Leonardov robot

Smatra se da je „Leonardov robot“, crtež koji je poznati umetnik i pronalazač najverovatnije nacrtao krajem 15. veka, a koji je objavljen tek sredinom 20. veka, prvi projekat robota.

Robot - vitez je mogao da maše rukama, pomera vrat, otvara i zatvara usta. Leonardo je robotom upravljao žicama.

Robotičar Mark Rošajm je početkom 21. veka napravio robota na osnovu Leonardovih nacrta.