Birajmo bezbednije hemikalije

Zašto se danas insistira na bezbednijim alternativama, pogotovo u zemljama EU, pre svega skandinavskim zemljama? Zato što, podsećaju iz ALHEM-a, već godinama unazad postoje dokazi da pojedine hemikalije koje se nalaze u sredstvima za čišćenje, održavanje travnjaka i bašta, kao i građevinskim materijalima, osim akutnih posledica (trovanja, opekotina) ostavljaju i hronične posledice na zdravlje.

Povezuju se sa hormonskim poremećajima, reproduktivnim problemima, rakom, astmom. Opasnost vreba iz nameštaja, podnih obloga, elektronske i sportske opreme, odeće, hrane. Tako se samo jedna od ovih supstanci, prisutna i u konzervama za hranu i piće (bisfenol A), smatra odgovornom za nastanak raka dojke i prostate, ali i za hormonske i psihičke poremećaje. Bromovani usporivači gorenja, zastupljeni u nameštaju i elektronskim uređajima, dovode se u vezu sa problemima u razvoju mozga, reproduktivnim poremećajima i rakom.

„Supstance koje izazivaju zabrinutost preovladavaju u globalnoj ekonomiji do te mere da većina proizvoda u sebi sadrži te supstance", kaže Vojislavka Šatrić, konsultant ALHEM-a.
Bezbednije alternative najopasnijim hemikalijama traži sve više potrošača i organizacija civilnog društva u EU. Ujedno su sve stroži propisi kojima se odobrava korišćenje i stavljanje u promet supstanci koje izazivaju zabrinutost. To je i snažan pokretač industrije za prelazak na bezbednije alternative.
Udruženje ALHEM čini dostupnim baze podataka, kao i druge alate za podršku supstituciji najopasnijih supstanci, za procenu bezbednosti alternativa i promoviše primere dobre prakse proizvođača i distributera koji sprovode politiku bezbednog upravljanja hemikalijama.

Dobra praksa

„Pred globalnim tržištem danas je veliki izazov da dostigne ciljeve održivog razvoja, a glavna komponenta je upravo zamena najopasnijih hemikalija", kaže programska koordinatorka ALHEM-a Jasminka Ranđelović.
Supstitucija opasne supstance bezbednijom alternativom ili izmenom tehnološkog procesa znači i manji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu uz očuvanje odgovarajuće funkcionalnosti proizvoda. Neki sindikati, poput onih u Španiji, u tome vide bolju zaštitu radnika, izloženih kontaktu sa hemikalijama koje izazivaju zabrinutost.

Pojedine svetske kompanije već su prepoznale nove zahteve tržišta i svesne su da moraju da investiraju u „ekonomiju budućnosti".
Tako je najveći svetski proizvođač igračaka bio prinuđen da 2007. godine sa tržišta povuče 1,8 miliona igračaka zbog olova koje se nalazilo u korišćenim bojama.
Zbog prisustva supstance koja izaziva zabrinutost u ambalaži za kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj peći, danski distributer je rešio da taj proizvod povuče sa tržišta, uz očekivani gubitak od dva miliona evra na godišnjem nivou. Ipak, svega šest meseci kasnije, problem je rešen bezbednijom alternativom.

Vodeći proizvođači kompjuterske opreme izbacili su ftalate iz kablova i kućišta, kao i bromovane usporivače gorenja iz svojih proizvoda. Ftalati, inače, još nisu zabranjeni, iako spadaju u hemikalije koje izazivaju zabrinutost i njihove zabrane u EU neće biti pre 2019. godine. Međutim, te svetske kompanije prate trendove i nastoje da udovolje zahtevima potrošača i budu konkurentne. Iz odeće za kišu, skandinavske modne kuće izbacile su florovana jedinjenja. Mehanizmi kontrole tih opasnih supstanci imaju u stvari za cilj njihovo istiskivanje sa tržišta, sve do potpunog prestanka njihovog korišćenja.
Još jedan primer dobre prakse je veliki distributer u SAD koji je još 2013. g. tražio od svojih dobavljača da do 2018. g. iz proizvoda eliminišu osam supstanci. Taj zahtev odnosio se na 700 dobavljača i 90.000 proizvoda. Iako još nije 2018, već je zamenjeno 95 odsto hemikalija sa liste.

Ekonomska dobrobit alternativa

„Važno je da se kod nas u kriterijume za javne nabavke ubaci odredba koja bi zabranila proizvode koji sadrže hemikalije koje izazivaju zabrinutost, a pogotovo njihovu primenu u vrtićima, igraonicama, školama. Tako vinil podloge u sebi sadrže ftalate, a njihovu upotrebu treba izbaciti. Deca su najranjivija grupa i najugroženija su štetnim delovanjem ovih supstanci", objašnjava Jasminka Ranđelović.

Zamena bezbednijim alternativama opravdana je ne samo zdravstvenim i ekološkim već i ekonomskim razlozima.
„Cene bezbednijih alternativa nisu statične, one su visoke u početku, ali se smanjuju uporedo sa porastom tražnje. Drugo, zamena je način da se smanje troškovi rukovanja opasnim hemikalijama (upotreba posebnih zaštitnih sredstava za radnike, primena mera za smanjenje rizika, upravljanje opasnim otpadom i sl.)", smatra Vojislavka Šatrić.
Alternativa može da doprinese smanjenju troškova za vodu, energiju i druge resurse.
Koraci koje bi u procesu supstitucije trebalo preći kreću od saznanja o supstanci koju valja zameniti, preko potrage za ponuđenim alternativama, njihovog upoređivanja i izabiranja, testiranja zamene, sve do informisanja ostalih učesnika u lancu snabdevanja o izvršenoj zameni.
Seminar je bio namenjen savetnicima za hemikalije, menadžerima razvoja, kontrole, zaštite životne sredine, kao i donosiocima odluka u privredi, koji mogu da doprinesu zameni najopasnijih hemikalija onim koje su bezbednije za životnu sredinu i zdravlje.
„Distributeri mogu značajno da doprinesu zaštiti potrošača i da utiču na poboljšanje javnog zdravlja", smatra Vojislavka Šatrić.

Ipak, najveću ulogu u ovom procesu ima transparentnost i uključivanje javnosti koja svojim pritiskom može mnogo toga da pomeri sa mrtve tačke birajući bezbednije hemikalije.