Kišobran: od papirnog suncobrana do simbola džentlmena

Prvi kišobrani nastali su pre četiri hiljade godina, a najviše su se koristili u starom Egiptu, gde se mogu videti na skulpturama i crtežima, zatim u Asiriji, Grčkoj i Kini. Drevni narodi su ih koristili kao zaklon od sunca, pa se može reći da su suncobrani preteča kišobrana.

U davna vremena mogli su da ih koriste samo vladari i članovi njihovih porodica. Jedna gravura prikazuje etiopsku princezu čije su kočije, na putu iz gornjeg Egipta ka Tebi, bile pokrivene nekom vrstom suncobrana - baldahina. Engleska reč za kišobran  ambrela (umbrella), potiče od latinske reči "umbra" što znači senka, pa nam i to govori o njihovoj prvobitnoj nameni.

Svila, uljani papir,pamuk...

Smatra se da je prvi kišobran napravljen u Kini, voskiranjem i lakiranjem papirnog suncobrana. Najkvalitetnije kišobrane od uljanog papira izrađivani su na ramovima od bambusa u provincijama Fujian i Hunan. Suncobrane su pravili i od svile, uljanog papira, pamuka ili najlona. U početku su svilu ručno ukrašavali, iscrtavajući razne motive iz prirode. Nakon što su oslikavali papirne suncobrane, premazivali bi ih uljem kako bi se mogli koristiti i za kišu.

S obzirom na to da su prosečni suncobrani imali prečnik 53 centimetara i bili teški svega 250 grama, predstavljali su veoma lep suvenir. Naravno, mlade meštanke, štiteći se od sunca, uvek su ih nosile sa sobom, te je suncobran postao i sastavni deo ženske odeće.

"Suncobran-kišobran" je sa istoka prenesen u Evropu, i to najpre u staru Grčku i Rim. Neki izvori kažu da su Rimljanke bile te koje su prve premazivale papir uljem i na taj način ga činile nepromočivim. U to doba samo su povlašćeni uživali zaštitu kišobrana, na šta ukazuju razne skulpture, gravure i ornamenti po vazama.

Vekovi kišobrana

Početkom šesnaestog veka kišobran je postao popularan i u ostalim krajevima Evrope, naročito na severu, gde je kiša veoma česta. U osamnaestom veku Džonas Hanvej ga je prvi nosio kao stalni modni detalj, a kišobran je ubrzo postao obeležje svakog pravog engleskog džentlmena. Počele su da se otvaraju i prodavnice kišobrana u Londonu. Prodavnica „Džejms Smit i sinovi" otvorena je davne 1830. godine, u njoj se i danas kupuju kišobrani.

U tom periodu ovaj predmet je postao omiljen i Francuskinjama (damski modeli u boji pojavili su se tek u dvadesetom veku). Ubrzo se ceo svet od kiše „branio" kišobranima, koje su u davna vremena pravili od drveta ili kitove kosti, a „pokrivali" alpakom ili nauljenim jakim platnom (od koga su se izrađivala jedra ili šatori).

Kišobran se od tada tek neznatno izmenio. Postao je lakši jer su papir i drvo zamenjeni finom svilom. Između dva svetska rata bilo je veoma elegantno da džentlmen nosi kišobran od crne svile. Posle Drugog svetskog rata svila je zamenjena PVC providnim materijalom, koji je postao moderan tek šezdesetih godina dvadesetog veka. Pedesetih godina providan materijal zamenjen je najlonskim, koji se najviše upotrebljava i danas.