Naučno razotkrivanje skrivenih motiva

Bilo da je reč o svesnim motivima nečijih postupaka ili onim drugim, koji rukovode ponašanjem individue iz dubina nesvesnog, radi se o nečijoj privatnosti pa je skoro nemoguće dosegnuti istinske bihevioralne pokretače. Međutim, studija u kojoj je analizirana specifična arhitektura moždane mreže nam je otkrila prave motive na objektivan, egzaktno-naučni način.

Motivi i moždane interkonecije

Neuropsiholog Grit Hajn i Ernst Fer sa katedre za ekonomiju Univerziteta u Cirihu, udružili su se sa Josuke Morišima, Suzan Lajberg i Sunhe Sul, u nameri da pronađu objektivniji pristup tumačenju motiva ljudskog ponašanja.

Otkrili su da određene moždane particije komuniciraju jedna s drugom i to uvek na različite načine u zavisnosti od motiva koji pokreće na određeno ponašanje. Pravilnost moždanih interkonekcija im je omogućila da identifikuju pokretačku pozadinu određenih ponašanja.

To je nešto što nije moguće otkriti jednostavnim posmatranjem ili analizom izbora koje vrši neka osoba ili samo registrovanjem moždanih regija koje su aktivne neposredno u momentu donošenja odluke o ponašanju.

Moždani markeri empatije i reciprociteta

Specifične aktivne veze između moždanih regija oslikavaju motiv. Ovo je dokazano eksperimentom koji se odvijao na sledeći način: ispitanici su podvrgavani skeniranju magnetnom rezonancom i to baš onda kada su donosili altruistične odluke zasnovane na empatiji kao osnovnom motivu, ili na želji da uzvrate nekoj osobi uslugu ili zahvale na ranije iskazanoj ljubaznosti (što je nazvano motivom reciprociteta).

Prostom opservacijom funkcionalne aktivnosti određenih regija u mozgu ne može se doći do istinskog pokretača takvog ponašanja jer se slični delovi mozga aktiviraju i kad je reč o empatiji kao i kad je u pitanju reciprocitet odnosno uzvraćanje usluge.

Korišćenjem analize koja se zove Dinamički kauzalni model, mogu se markirati značajne razlike angažovanih delova mozga u prvom u odnosu na drugi izabrani slučaj.

Grit Hajn objašnjava da je uticaj specifičnog motiva na moždane interkonekcije toliki da se uočavaju fundamentalne razlike kod različitih motiva. Zahvaljujući tome, moguće je sa velikom verovatnoćom i tačnošću klasifikovati motive koji rukovode ponašanjem jedne osobe.

Različiti motivi pokreću sebične i društvene osobe

Empatija se kao motiv iskazuje čak i kod sebičnih ljudi i to kroz razne oblike altruističnog ponašanja. Važno je znati da se motivi različito procesuiraju kod sebičnih ljudi u odnosu na nesebične i društveno orijentisane osobe.

U ovom ispitivanju, empatija je kod sebičnih ljudi uticala na donošenje altruističnih odluka što nije slučaj sa motivom reciprociteta. Dakle, sebični ljudi su skloniji saosećanju nego osećaju zahvalnosti.

Kada se aktivira motiv saosećanja, kod sebičnih osoba se uočavaju društveno orijentisani izbori i ponašanja a slika moždanih interkonekcija podseća na onu kod nesebičnih i društvenih osoba.

Potpuno je suprotan i neočekivan nalaz dobijen kod društvenih osoba koje postaju sklone altruizmu na bihevioralnom planu ali ne zbog saosećanja već njih pokreće motiv reciprociteta odnosno želja da uzvrate uslugu ili ljubaznost.