Ko su glavni dobitnici i gubitnici iz sveta tehnologije u 2020.

Listu započinjemo sa gubitnicima:

1. Virtualna stvarnost

Pandemija je pružila jedinstvenu šansu da se virtualna stvarnost istakne kao novi nivo eskapizma za svet zaglavljen kod kuće. Uz pomoć posebnih slušalica, naočara i rukavica, ova tehnologija omogućava korisniku da u potpunosti utone u trodimenzionalnu virtuelnu stvarnost, što deluje kao odlična stvar za nekoga ko ne može da napusti dom.

Ipak, ljudi su se pre okrenuli već poznatim, pristupačnim igrama i tehnologijama, koje već znaju da koriste. Nekolicina ljudi je poletela da potroši nekoliko stotina dolara na nezgrapne VR naočare i pokuša da se nekako snađe sa novim, nepoznatim softverom.

Uz to, nijedna video igra koja koristi virtualnu stvarnost nije značajno dobila na popularnosti, te je ova tehnologija još jednom propustila šansu da se probije na tržištu.

2. Potvrda istinitosti sadržaja na društvenim mrežama

Za vreme predsedničkih izbora u SAD, mogli smo na praktično svakoj društvenoj mreži da vidimo informativne nalepnice o istinitosti sadržaja koji čitamo. Fejsbuk, Tviter, Instagram, pa i Jutjub obećali su u periodu pred izbore da će raditi na suzbijanju dezinformacija vezanih za izbore, od neosnovanih optužbi za krađu glasova do preuranjenih proglašavanja pobede nekog od kandidata.

Ovo suzbijanje uglavnom se svelo na banere u dnu tvitova, fotografija i snimaka. „Neke ili sve iinformacije u ovom tvitu mogu biti osporene ili obmanjujuće“, piše u mnogim nalepnicama na dnu tvitova američkog predsednika Donalda Trampa.

Ipak, mnogi stručnjaci procenili su da su se ove nalepnice „na kraju pokazale neefikasnim“, kako se izrazila Dženifer Grigil, profesor na Univerzitetu u Sirakuzi i stručnjak za društvene mreže.

3. Kvibi

Pre manje od godinu dana, Kvibi je stupio na scenu u velikom stilu sa šarenom reklamom za vreme američkog „Super boula“. Ova reklama postavljala je pitanje - „Šta je Kvibi?“.

Mnogi i dalje nisu sigurni.

Kvibi je skraćenica za „quick bites" (sitni zalogaji). Ova kompanija uspela je da sakupi preko 1.75 milijardi dolara od investitora, među kojima su se našli i džinovi kao što su „Dizni“ i „Vijakom“.

Ipak, ovaj striming servis se pomučio da skupi gledaoce, s obzirom da je internet prepun kratkih snimaka, a mnogi ljudi su zbog pandemije kovida-19 provodili mnogo vremena kod kuće. U oktobru je najavljeno da se kompanija gasi, što je svega nekoliko meseci nakon pokretanja u aprilu.

4. Uber i Lift

Ovi servisi za prevoz su još uvek pokušavali da dokažu da mogu da budu profitabilni kada ih je pandemija potpuno pokosila – ljudi koji moraju da sede kod kuće neće tražiti prevoz kolima. Uber je u maju otpustio 3.700 ljudi, oko 14 odsto ukupne radne snage, a iz Lifta su takođe najavljena otpuštanja.

Ipak, i dalje ima nade. Lift očekuje da će krajem 2021. ostvariti svoj prvi profitabilan kvartal, nakon značajnog smanjenja cena i sveobuhvatnog restruktuiranja.

5. Američka zabrana Tik-Toka

Uprkos tome što je u Indiji uspešno zabranjena, deluje da će ova popularna aplikacija „nadživeti“ mandat predsednika Trampa, uprkos njegovim pokušajima da zabrani zakonom.

Federalni sudija u SAD je početkom meseca blokirao moguću zabranu, što označava, do sad, najveći pravni gubitak vlade u borbi protiv ove kineske aplikacije. U oktobru je drugi federalni sudija odložio gašenje aplikacije za američke korisnike zakazano za novembar.

Izabrani predsednički kandidat Džo Bajden spominjao je zabrinutost u vezi sa Tik-Tokom, ali nije izvesno da li će nastaviti borbu za njegovu zabranu od prethodne vlasti.

Pobednici u 2020. godini

1. Nintendo „Svič“

Iako su ove godine i „Iks-boks“ i „Plejstešn“ izbacili nove, dugo očekivane konzole, Nintendov „Svič“ se ipak pokazao kao najbolji. „Svič“ se veoma brzo prodaje otkako je izašao 2017. godine, a popularnost mu je porasla još više nakon što je Nintendo izbacio i „Svič lajt“ 2019. godine.

U martu ove godine postalo je praktično nemoguće kupiti „Svič“. U očajničkoj potrazi potrošača za zabavom od kuće, ova konzola rasprodata je neverovatnom brzinom. Dodatnu prednost „Sviču“ dala je nova video-igra za ovu konzolu, Animal Crossing: New Horizons, objavljena 20. marta.

Prema podacima iz Nintenda, do sad je u svetu prodato 26 miliona primeraka ove igre, a prema podacima Grupe NPD, „Svič“ je najprodavanija konzola u SAD već 24 meseci u nizu.

2. Zum

Skoro svaka platforma za video konferencije doživela je procvat ove godine, od Majkrosoft Timsa pa do Vebeksa. Ipak, samo je jedna postala praktično sinonim za video poziv.

Pre pandemije, kompanija „Zum video komunikacije“ bila je relativno nepoznata. Ipak, njihov proizvod je masovno zaživeo za vreme pandemije, zahvaljujući tome koliko se jednostavno koristi. U početku je bilo problema, pre svega sa bezbednošću video poziva. Ipak, nakon reorganizacije bezbednosnih sistema, Zum se pokazao kao najpopularnija platforma za rad i nastavu od kuće.

3. Proizvođači računara

Nakon teškoća početkom godine zbog nepredviđenih kašnjenja u nabavkama, industrija kućnih računara našla se pred ogromnom potražnjom za uređajima koji su postali neophodni za rad i nastavu od kuće.

Pandemija je isprva predstavljala ogromnu prepreku proizvođačima zbog masovnog zatvaranja fabrika delova širom sveta, što je izazvalo veliki zastoj u prodaji u prva tri meseca godine. Ipak, od tad ova industrija doživljava ogroman bum.

Prema firmi za istraživanje tržišta „Gartner“, period od jula do septembra bio je posebno povoljan, gde je ova industrija doživela najveći porast u protekloj deceniji.

4. Onlajn prodaja

Najveći onlajn prodavac na svetu, „Amazon“, broji se među malobrojne kompanije koje su doživele procvat za vreme pandemije. Mnogi su se okrenuli „Amazonu“ za nabavku namirnica, zaliha i ostalih potrepština, što je ovoj kompaniji obezbedilo rekordan profit u periodu od aprila do juna, uprkos trošku od četiri milijarde dolara na isplatu bonusa i prekovremenog rada, kao i na kupovinu sredstava za čišćenje.

Ipak, nije samo „Amazon“ profitirao. Pandemija je dodatno ubrzala masovni prelazak na onlajn kupovinu, što je trend za koji stručnjaci očekuju da će se nastaviti i nakon što vakcine postanu naširoko dostupne.

A zahvaljujući svesnom trudu potrošača da podrže lokalne male prodavce, „Adob“ Analitika pokazala je rast od 349 odsto za srednja i manja preduzeća u zimskom periodu.