Aleksandar Zograf: Korona je jedinstven spoj stvarnog i izmaštanog

Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, jedna je od najosobenijih pojava na našoj, ali i svetskoj sceni autorskog stripa. Zograf je rođen i živi u Pančevu. Njegovi stripovi, koje počinje da objavljuje 1986. godine svojevrsni su dnevnički zapisi, beleške iz svakodnevice, stripovi "toka svesti", negovanog autorskog, individualističkog pristupa. Svi oni predstavljaju autentično svedočanstvo o vremenu u kome su nastali, gde glavni junak, on sâm, posredstvom autoportreta interpretira subjektivne doživljaje sveta i okruženja.

Igrom slučaja, Aleksandar Zograf prvo počinje da objavljuje u inostranstvu, a tek kasnije u Srbiji. Njegove strip sveske objavljene su u SAD, Italiji, Francuskoj, Španiji, Portugalu, Mađarskoj, Nemačkoj, Finskoj...

U Zografovom stvaralačkom procesu, važnu ulogu imaju i stare i odbačene fotografije, novine, razglednice, i drugi artefakti individualne i kolektivne istorije, gde on iščitava ali i učitava različita značenja, a koje najčešće pronalazi na buvljim pijacama, čiji je strastveni posetilac.

U trenutku kada je svet naglo počeo da zatvara granice zbog pojave pandemije korone, u prvoj polovini marta, boravili ste su Berlinu, gde ste imali izložbu. O kakvoj izložbi je reč? Kako je iz Vaše vizure izgledao taj nagli početak globalne vanredne situacije?

- Nekoliko projekata, na kojima sam u tom momentu radio, bili su prekinuti eskalacijom krize u vezi sa korona virusom. Moja nova zbirka stripova, pod nazivom Ohrabrenja, samo je još jedan od naslova koji nisu mogli da budu distribuirani. Ali među prerano prekinutim projektima bila je i izložba „Missing Stories", koja se odvijala u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu, posvećena radovima na temu prinudnog rada u vreme nacističke okupacije. A to je tema koja decenijama nije dovoljno promišljana, razmatrana. O tome je svoj komentar izrazilo nekoliko autora iz više zemalja, i zaista je šteta što je jedna tako zanimljiva izložba morala da bude prekinuta, u trenutku kada je trebalo da nastavi svoj put u nekoliko gradova u okruženju i u Nemačkoj.

Slično se desilo sa mojim gostovanjem u Berlinu i Lajpcigu, koje je imalo više povoda. U Berlinu je bio prikazan film Đorđa Markovića Poslednja avantura Kaktus Bate u kojem se pojavljujem kao istraživač i narator. Zatim, trebalo je da predstavim svoju novu knjigu na nemačkom jeziku, koja se sastoji od istinitih, stripovanih priča inspirisanih Drugim svetskim ratom - smatram da je to bio period koji je, na različite načine, obeležio svet u kojem živimo. Na kraju ali ne i poslednje, u Muzeju evropskih kultura u Berlinu sam bio jedan od izlagača, kao deo internacionalne grupe autora čiji se rad povezuje sa terminom "strip žurnalizam". Iznenada je situacija u vezi korone pokrenula zaustavljanje svih kulturnih manifestacija u Nemačkoj, i ova izložba je prekinuta, a ja sam zatekao sebe kako grabim da uskočim na poslednji let za Srbiju.

Doživeo sam to kao nekakavo magnovenje, a kriza u vezi korone nalikovala je na traumatični potres masovne psihe čovečanstva, i - zanimljivo - po tome je nalikovala na globalnu eskalaciju kakvu su predstavljali svetski ratovi, kada se čitava civilizacija koju su stvorili ljudi tresla, kao u transu. Odmah po sletanju u Beograd produžio sam do svog doma u Pančevu, gde sam proveo 28 dana u samoizolaciji. Tokom tog vremena nastavio sam da se bavim svojim aktivnostima, između ostalog, objavio sam strip o svom boravku u Berlinu u italijanskom nedeljniku Internacionale („Internazionale") i u listu Vreme. Po isteku samoizolacije, prešao sam u vikendicu u blizini Gamzigrada, koju sam nasledio od roditelja, i gde se usredsređujem na jednu potpuno drukčiju realnost, lutam i razmišljam.

Subjektivni, lični, dnevnički zapisi, zapravo, govor u prvom licu, karakteristike su Vašeg stripa. Šta ste crtali u protekla dva meseca trajanja pandemije? Na koji način je lična i globalna izolacija uticala na Vaš rad?

-Pre svega, zapanjen sam činjenicom da je fenomen poznat kao Kovid 19 tako snažno uticao na svet koji poznajemo. Izgleda da je civilizacija jedna nežna biljka, mnogo osetljivija nego što smo pretpostavljali. Da li svet koji smo kreirali prihvatamo zdravo za gotovo? To je bila tema i moje "reportaže" u obliku stripa, sa puta za Berlin.

Čudno, tamo sam razmišljao o turističkoj atrakciji i vrhunskom delu stare kulture, bisti staroegipatske kraljice Nefertiti. Činilo se da znamo sve što bi trebalo o tom blistavom umetničkom delu, i samouvereno hrupimo na vrata muzeja.

Međutim, postoje ozbiljna upozorenja da bi to delo moglo da bude ne sasvim autentičan spoj originalnog stvaralaštva drevnih umetnika, i ulepšavanja od strane čoveka koji je tu skulpturu pronašao. Da stvar bude još neobičnija, makar i kao delimični falsifikat, skulptura ostavlja snažan utisak na gotovo svakoga ko ju je ugledao. Korona je takođe jedinstven spoj stvarnog i izmaštanog, i ja sam eto dva disparatna fenomena spojio u jednu priču.

Pored tog stripa, radio sam na nekoliko storija koje zapravo nemaju ni najdalju vezu sa pandemijom, već predstavlaju neke od mojih večnih fascinacija, kao što su buvljački nalazi, doduše prikupljeni u ranijem periodu, pošto je to sveto okupljalište bilo zatvoreno tokom virusne pošasti.

Već godinama imate veoma dobre međunarodne kontakte i saradnju sa kolegama, i ostvarujete izuzetne zajedničke projekte. Da li se tokom proteklih meseci vanrednog stanja rodila neka zanimljiva međuanarodna inicijativa ili projekat?

-Mnoge od mojih međunarodnih saradnji su bile nastavljene i tokom pandemije, čak bi se reklo da je elektronska komunikacija u priličnoj meri intenzivirana. Na primer, učestvovao sam u nekoliko Skajp razgovora na različite teme, uključujući i svakako zabavno ćaskanje o... matematici u delu Salvadora Dalija!

Ja sam nacrtao strip na tu temu, prema scenariju kojeg je potpisao Đovani Eker, jedan od pisaca Bonelijevog serijala o Zagoru, a strip je objavljen u italijanskom matematičkom listu Arhimed! Čitav ovaj bizarni spoj bio je moguć zahvaljujući mom dragom italijanskom prijatelju Andrei Placiju, koji je, osim bavljenja stripom kao urednik i novinar, takođe aktivan u svetu matematike.

Već godinama objavljujete i svoje hipnagogičke vizije. Šta Vam se u takvom stanju polu-sna „ukazivalo" u skorijem periodu?

-Pored brojnih hipnagogičkih vizija, imao sam i jedan san koji je povezan sa korona situacijom. U tom snu, moje uobičajeno ja bilo je zamenjeno drugim identitetom - bio sam severnoamerički Indijanac kome su vlasti nametale da se izdvoji u karantinu, ali sam ja objašnjavao da je to protiv običaja kulture kojoj pripadam. U strahu da ne povrede moja osećanja, predstavnici vlasti su odlučili da je bolje da me puste da tumaram po svom ionako marginalnom univerzumu. Eto...

Različite su vizije toga na koji način će korona izmeniti svet. Šta Vi mislite o tome?

-Mislim da nisam naročito talentovan prorok. Verujem da pri ovako dramatičnim pomeranjima nešto bude zauvek izmenjeno, a nešto nastavi da se kreće po slepoj inerciji. Ovo dešavanje je jasno pokazalo da se ljudska rasa može ujediniti oko nekog zajedničkog zadatka. Nikada do sada pripadnici različitih zemalja, regiona i geografskih područja nisu tako uniformno reagovali, u strahu od bolesti.

Da li će ljudi biti u stanju da se ujedine i oko rešavanja drugih problema? Recimo, oko smanjenja zagađenja prirodne sredine koju naša rasa nastanjuje, zajedno sa drugim stvorenjima? Teško je reći, ja bih pretpostavio da je verovatnije da će sav napor biti usmeren ka povratku starim rutinama, pa makar to podrazumevalo autodestruktivnost i propadanje. Ali, ko zna? Na kraju krajeva, možda to ipak bude jedna zanimljiva tema za strip...

Već više decenija kroz svoj rad, utisak je, zalažete se za individualizam, za ljude koji neguju svoje osobenosti i vlastite stavove. Da li mislite da je, gledajući globalno, samosvojnost u porastu ili u opadanju? I zašto smatrate da je važno da čovek bude „svoj?

-Važno je zadržati svoj kritički odmak, čak i kada je neophodno da se prilagodite zajedničkim poduhvatima. U pitanju je fina ravnateža, koja se niveliše posvećenošću, to je nešto na čemu ljudi rade još od paleolita...

Na čemu trenutno radite? Kakvi su projekti na horizontu?

-U ovom trenutku, radim na italijanskom izdanju kolekcije stripova na temu Drugog svetskog rata. Iako je većina materijala identična izdanju koje se pojavilo kod austriskog izdavača „Bahoe Books", potrebna su izvesna prilagođenja i izmene. To je uvek jedna nova nijansa, kao što su i strip scene drugačije. Pored toga, očekujem, kao i svi, da se stanje unormali, kako bih mogao da se posvetim dugo planiranoj izložbi u Budimpešti, nad kojom visi znak pitanja....