Читај ми!

Хиљаде древних „за урадити“ белешки – стари Египћани записивали све, од пореза до школских задатака

Глуп памти, паметан пише. Испоставља се да је овај приступ памћењу списка за куповину, кућних обавеза, испорука и сличних ствари био важан део живота и за старе Египћане који су живели пре више од 2.000 година, а археолози сада имају и доказе за то, и то у досад незабележено великом броју.

У недавном саопштењу за јавност, заједничка археолошка мисија египатског Министарства туризма и Универзитета у Тибингену у Немачкој саопштила је да је између 2005. и 2026. године пронашла више од 43.000 комада острака крхотина керамике или комадића кречњака које су Египћани користили за бележење свакодневних напомена. Ископавања су обављена у комплексу Атрибис.

„Остраке нам показују запањујућу разноврсност свакодневних ситуација. Овај свакодневни садржај даје нам директан увид у животе становника Атрибиса и чини остраке важним извором за свеобухватну друштвену историју тог подручја“, рекао је египтолог Кристијан Лајц са Универзитета у Тибингену.

Све је записивано

Пре папира, древне цивилизације су углавном писале на тврђим површинама, попут камених таблица, глинених или дрвених плоча, или, као необичан пример, на љускама нојевих јаја. Подразумева се да писање на таквим површинама није било једноставно као коришћење хемијске оловке на папиру.

Због тога би се могло претпоставити да је „записивање“ било резервисано само за важне сврхе. То је заиста често био случај са клинастим писмом у Месопотамији, које је служило за бележење важних економских, политичких или религијских текстова.

Ипак, археолошки налази показују да није увек било тако. На пример, неки клинасти записи баве се личним финансијама или чак употребом алкохола у оквиру култних обреда.

Мир у глави

Стари Египћани су овај приступ подигли на још виши ниво. Фрагменти острака бавили су се врло свакодневним стварима, као што су „порески спискови и испоруке, кратке белешке о свакодневним активностима, школске вежбе деце, религијски текстови и свештеничке потврде о квалитету жртвених животиња“, навео је Лајц.

Остраке пронађене на локалитету Атрибис показују изузетну културну, језичку и временску разноврсност. Најстарији текстови потичу из периода птоломејског периода, последње епохе старог Египта пре него што је регион преузело Римско царство.

С друге стране, најновији текстови, написани на арапском језику, вероватно потичу из периода између 9. и 11. века нове ере.

Већина натписа написана је демотским писмом, које је било уобичајено административно писмо током птолемејског и римског периода. Међутим, пронађен је и значајан број грчких натписа, као и ређи примери хијероглифског и арапског писма.

Још открића тек предстоји

Можда најнеобичнији део овог открића јесте то што истраживачи верују да је пројекат далеко од завршетка. Археолошки локалитет Атрибис показао је свој прави потенцијал 2018. године, када је тим наишао на подручје у близини храма Птоломеја Дванаестог. Након што су на том месту пронашли огромно налазиште керамике, археолози су проширили подручје ископавања, што је довело до открића око 40.000 острака у околини.

Према Лајцовим речима, било је дана када је тим проналазио од 50 до 100 фрагмената дневно. Али огроман број налаза представља и благослов и изазов, јер сваки комад мора бити потпуно 3Д дигитализован, каталогизован и потом протумачен.

„Очекујемо да ћемо пронаћи још много острака. Велики и стално растући број предмета охрабрује, али нам истовремено поставља и нове изазове“, рекао је Лајц.

среда, 18. март 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом