Мозак – орган који и даље има многе тајне, покушава да објасни сам себе

Процењује се да у свету једна од пет особа живи са неким неуролошким поремећајем. Зато сва нова сазнања у овој области буде наду да ће многе тајне које носи овај орган, бити откривене, а самим тим бити пронађена и решења за неке од тих болести за Јутарњи програм говорио је проф. др Ранко Раичевић, начелник Kлинике за неурологију Војно-медицинске академије.

Професор Раичевић истиче да, уз дужно поштовање свих осталих медицинских дисциплина, ако се говори о разумевању свих патофизиолошких процеса, неурологија је средишња научна дисциплина.

„Јер мозак је и реални центар, и извршни центар, и интегративни центар, односно, читав наш живот споља пролази кроз мозак. Мозак анализира све што добија као информацију, а онда даје јасне наредбе извршним органима. Због тога је мозак средиште свих средишта“, наводи проф. др Ранко Раичевић.

Мозак, иако има 11 милијарди неурона, захваљујући бројним неуротрансмитерима, може да оствари невиђени и небројени број интеракција на различитим нивоима, додаје професор. Тако да за сада не постоји компјутерски систем који може да буде и приближно једанк по капацитетима нашег нервног система.

Нова сазнања

У последњих пола века, а посебно од последње декаде 20. века када је америчка администрација дала огромну количину новца у истраживање и прогласила декаду мозга, до данас су направљени невероватни помаци и на пољу молекулског, на пољу инструментелног и на пољу патофизиолошког дела у разумевању можданих функција, напомиње професор.

„Конкретно, сада имамо боље разумевање патогенезе тумора у нервним системима. Патогенезе мултипле склерозе и неуроинфламаторних обољења, патогенезе неуромишићних обољења, а сада је пажња научника пре свега усмерена на неуродегенерацију, односно процес старења, због популације у читавом свету која је све више старија и пре свега на деменције и све поремећаје памћења, на Паркинсонову болест и на мултиплу склерозу, односно на процес када мозак ипак почиње да стари“, објашњава неуролог.

Највећи изазови неурологије

Како напомиње професор Раичевић, дуго смо били сведоци да медицина нема решење за мождани удар. Ти пацијенти су били проблем и себи, и породици и проблем друштва.

„Ми сада лечимо мождани удар ако пацијент дође у оним критичним сатима када можемо то да урадимо и можемо да човека који се одузео потпуно, путем вађења тромба или давања тромболитичке терапије, вратимо на посао у року неколико дана“, истиче професор.

Такође, на пољу мултипле склерозе, која је била велика енигма, добијена је читава серија неуромодулаторних лекова и лекова који модификују болест, додаје неуролог.

„Тако да је сада мултипла склероза хронично обољење које се да контролисати и ти људи живе дуги низ година. А да не говоримо о новом леку за лечење деменција, да не говоримо о дубокој можданој стимулацији. И на тим истраживањима тим се ради“, објашњава проф. Раичевић.

Шта прија нашем мозгу, а шта не прија

Мозак, иако чини само један одсто тежине тела, троши две трећине глукозе у организму, напомиње неуролог. Значи мозак троши више у миру него читав организам – мишићи, срце, жлезде. Али то не значи да нам је зато потребно да уносимо више глукозе кроз слаткише, већ као и за здравље целог организма потребна је уравнотежена исхрана, најбоље медитеранска.

„Јер ако мозак добија више количине, рецимо особито шећера, него што му треба, онда усмерава искоришћавање шећера у тзв. пут без кисеоника и тада се стварају материје које су штетне за мозак.“

Мозгу, такође сматају и липиди, односно велике масноће, алкохол, психоактивне супстанце, енергетска пића….

„Један стари професор интерне медицине је говорио да је свака врста искључивости нека врста психопатологије. Значи, неке екстреме дијете које нису договорене са стручњацима, све то може озбиљно да наруши нормално функционисање мозга“, напомиње проф. др Ранко Раичевић на крају гостовања у Јутарњем програму.