Čitaj mi!

Izložbe u Leopoldovom muzeju u Beču - između umetnosti i svakodnevice

Dve izložbe u bečkom Leopoldovom muzeju bave se medijima između umetnosti i svakodnevice. Prva pokazuje erotsku fotografiju kasnog devetnaestog veka, druga dela austrijskog vajara Franca Hagenauera, čiji je dizajn tridesetih godina voleo Holivud, a sedamdesetih njujorške kulturne elite.

Franc Hagenauer je vladao tehničkom veštinom obrade metala, pre nego što je postao umetnik, bio je zanatlija, pre nego što je postao dizajner. Iako aktivan do smrti 1986.godine njegov dizajn se često pojavljuje sa patinom 30-ih ili 60-tih godina: Greta Garbo pored Hagenauerove lampe u filmu Grand Hotel, ili spavaća soba Barbre Strejsand sa stilizovanim manekenima iz izloga robnih kuća. U Hagenauerovom opusu mešaju se Bauhaus, art deko i toposi popularne kulture sa uticajima Brankuzija, Modiljanija i Đorđija de Kirika.

„Ono čemu je težio je bila apsolutna purifikacija i pročišćavanje formi, i to mu je u velikoj meri uspelo. Glave bez lica su njegov zaštitni znak. Stilizovati tu glavu, oduzeti joj  sve navodno „suvišno" bio je cilj mnogih umetnika rane moderne. Ono što skulpturu FH čini jedinstvenom jeste tehnika, ne radi se o livenom, već o kucanom metalu, o predmetima izrađenim od metalnog lima, od pleha. To je iziskivalo puno snage, strpljenja i veliku veštinu, utoliko više začuđuju i fasciniraju rezultati koji plene lakoćom i jednostavnošću", istakao je kustos Ivan Ristić.

Druga izložba se bavi fotografijom, ali specifično, kroz portfolio bečkog fotografskog Ateljea "Šmit". Vizuelna kultura i erotika su i do tada išle zajedno, ali tek je pronalazak fotografije pre 170 godina tematizovao pitanja granica i ukusa u novom mediju. Bilo je to vreme kad su fotografski ateljei vladali na diskretnom tržištu moralnih normi:     

"Kod aktova je Atelje Šmit bio apsolutno najveći producent u Monarhiji, i kupcima nudio izbor od osam hiljada aktova u kopijama, od toga samo stopedeset muških. Po kvantitetu je erotika bila prva stavka u portfoliju. Oficijelno su aktovi rađeni za umetnike, medicinu i anatomske studije, ali u stvarnosti su ih kupovali najzrazličitiji ljudi: Za privatnu fioku, kao kampanju protiv korseta i reklamu za oslobođeno telo", rekao je Mihael Ponštingl.

Dekorativni objekti Franca Hagenauera su umetnost čak i tamo gde se pozivaju na svakodnevicu. Rana fotografija kao medij je bila erotska i tamo gde je htela da bude umetnost. Da bi se razaznale nijanse, potreban je mentalni rad. Sve je u glavi...u glavama.