Нос предвиђа опасност

Чуло мириса учествује равноправно у прикупљању података из спољашње средине као и вид и слух, што је нарочито важно када вреба нека опасност.

Међутим, механизми класификовања мириса нису до краја објашњени и научници покушавају да открију како мирис доводимо у везу са неким предметом или догађајем и како то утиче на сећање.

Професорка Јаара Јешурун, неуролог из Вајцмановог научног института у Реховоту, у Израелу, са групом сарадника, показала је добровољцима у огледу обичан предмет, као што су столица или оловка, за које постоји мала вероватноћа да би већ могли асоцирати на неки мирис у исто време када су изложени мирису или звуку.

Деведесет минута касније, показан им је исти предмет али различитог мириса. Недељу дана касније, истраживачи су добровољцима поново показали предмет и затражили да одговоре на који мирис или звук их асоцира, док су им, у исто време, скенирали мозак користећи снимке фукционалне магнетне резонанце.

Већина испитаника помињало је први мирис, а када би то урадили, на снимку мождане активности уочаван је карактеристичан облик активности у хипокампусу.

Међутим, ове активности није било ако су волонтери подлегли сугестији да се определе за други мирис или ако су били више изложени звуку уместо мирису.

Докторка Јешурун, након детаљне анализе података закључила је да мозак „резервише" посебан облик активности за сећања која су некада први пут повезивала неки предмет и одређени мирис.

Овакво „упаривање" предмета и мириса, сматра др Јешурун, први пут се одиграло у најранијем детињству и остало је трајно „архивирано" у мозгу.

Мозак је еволуирао толико да је у стању да трајно смести ова привилегована сећања зато што тиме појачава нашу способност да „намиришемо" могућу опасност.

„То је посебно наглашено када је реч о непријатним мирисима", истакла је др Јешурун у изјави за часопис „Њу сајентист" (New Scientist).

Ово откриће има смисла, сматра Рејчел Херц, ауторка књиге „Мирис жеља: откривање нашег тајанственог чула мириса" и професорка Универзитета Браун у Провиденсу, у америчкој држави Род Ајленд.

Према њеним речима, еволуциона последица је да ситуација у којој се први пут сретнемо са неким мирисом почиње да представља поуздан маркер његовог значења.

„Тај механизам изузетно је прилагођен усвајању значења, тако да ће асоцијација на одређени мирис у будућности представљати трајно сећање",истакла је професорка Херц.