До краја века Сахара би могла да се зелени, очекује се 75 одсто више падавина

Ново истраживање Универзитета Илиној у Чикагу указује да би до друге половине 21. века, раст глобалних температура могао донети много више кише овом региону.

Студија, објављена у часопису Climate and Atmospheric Science, предвиђа да би Сахара могла добијати до 75 одсто више падавина у односу на историјски просек. Слична повећања предвиђају се и за делове југоисточне и централно-јужне Африке у сценаријима екстремних климатских промена.

Мењање Африке

„Промене у обрасцима падавина утицаће на милијарде људи, у Африци и ван ње. Морамо почети да планирамо како бисмо се носили са тим променама, од управљања поплавама до усвајања биљних култура отпорних на сушу“, објаснио је водећи аутор студије Тијери Ндетацин Тагуела, постдокторанд и климатолог на Факултету либералних уметности и наука Универзитета Илиној.

Тагуела је нагласио да је разумевање утицаја пораста температуре на падавине кључно за развој стратегија прилагођавања.

Његово истраживање користило је скуп од 40 климатских модела да симулира летње падавине у Африци у другој половини 21. века и упореди резултате са историјским подацима од 1965. до 2014. године. Испитивана су два климатска сценарија – један са умереним емисијама гасова стаклене баште и други са веома високим емисијама.

У оба сценарија, количина падавина широм већег дела Африке расте до краја века, али се степен промена разликује од региона до региона.

Показало се да ће се падавине у Сахари повећати највише за 75 одсто, док би југоисточна Африка могла добијати око 25 одсто више кише, а централнојужна око 17 одсто више. Насупрот томе, у југозападном делу континента очекује се већа суша, уз смањење падавина за око пет одсто.

Изненађујућа прогноза за суви регион

„Пројекције показују да ће Сахара добијати скоро двоструко више падавина у односу на историјски просек, што је изненађујуће за регион који је климатски изузетно сув. Иако се већина модела слаже са трендом већих падавина, и даље постоји значајна неизвесност у погледу тачне количине кише. Унапређивање ових модела је кључно за повећање поузданости регионалних прогноза“, рекао је Тагуела.

Повећање падавина углавном је повезано са загревањем атмосфере. Више температуре омогућавају ваздуху да задржи више влаге, што доводи до обилнијих падавина у појединим регионима.

Промене у обрасцима атмосферске циркулације такође утичу на то где и како киша пада, па се неки делови могу суочити са већом влажношћу, а други са још већом сушом.

„Разумевање физичких механизама који покрећу падавине неопходно је за развој стратегија прилагођавања које могу издржати и влажнију и сушнију будућност“, навео је Тагуела.