Читај ми!

Да ли мождани имплантати могу да контролишу наше мисли и сећања

Вест да је америчка неуротехнолошка фирма „Неуралинк“ све ближе почетку тестирања можданих имплантата на људима, попут многих других достигнућа тог типа, отвара бројна питања – од медицинске сврсисходности до етичности и могућности злоупотребе.

Истраживања у биоинжењерингу су далеко стигла. Више од 20 година се ради у областима попут биомеханике костију, замене крвних судова. Кад је мозак у питању, испитивања су тек почела.

Проблем је што оно што се ради на мозгу није само физиологија и обрада сигнала, већ нешто много више, и ту се улази у врло осетљиво подручје, упозорава професор Ненад Филиповић, руководилац Центра за биоинжењеринг и ректор Крагујевачког универзитета.

У разговору за Магазин на Првом програму Радио Београда, он објашњава да је идеја племенита, јер би људима с тешким повредама кичме или параплегичарима омогућила потпуно нов квалитет живота.

Имплантати би стимулисали мозак да неуросигнале усмерава у одређеном правцу. Могућност усмеравања ЕЕГ сигнала позната је из експеримената са хиперактивном децом, јер је тада установљено да она, контролом тих сигнала, могу да играју игрице на рачунару.

Теоријски, ако се могу контролисати неуросигнали, онда се долази до проблема контроле мисли, односно сећања. Истраживања о томе се увелико раде, али до сада ниједно није објављено, напомиње наш саговорник. Зато се најаве о скорој примени можданих имплантата не чине реалним.

Могуће је побољшање тих сигнала у неком примитивном облику, али виши ниво би био достигнут тек после клиничких студија. Област контроле неуросигнала важна је и за неке друге болести, попут Паркинсонове и Алцхајмерове и на томе је ангажован велики број научника широм света.

Многа испитивања раде се и у Центру за биоинжењеринг при Факултету инжењерских наука у Крагујевцу. Актуелан је пројекат биодегредабилних стентова. Уместо досадашњих металних опруга које би трајно остајале у организму, примењују се нови материјали који су разградиви и после неког времена тело их избаци, што је идеално за проблеме атеросклерозе.

У Центру се баве и развојем посебних чипова за прочишћавање крви оболелих од канцера. Професор Филиповић посебно скреће пажњу на методу предвиђања развоја болести коришћењем вештачке интелигенције. На софтверу за ковид 19 се ради са колегама са Харварда и он је већ примењив, али је ефекте донекле умањила брзина мутација вируса.

Биоинжењеринг ће медицину дефинитивно променити. Уместо да се за једну болест, за читаву популацију прописује јединствена терапија, медицина будућности ће бити прецизна и предиктивна. Сваки пацијент ће бити случај за себе и добијаће посебан лек, дозу, имплантат, како би болест била брже и ефикасније излечена, закључује професор Ненад Филиповић.

број коментара 0 Пошаљи коментар