Шта је тиха епидемија антимикробне резистенције и како је зауставити

Иако су спасили милионе, тачније милијарде живота, претерана употреба антибиотика утицала је да бактерије постану све отпорније на лекове.

У борби са најтежим болестима најважније је време. И лекови. А управо, због претеране а неретко и њихове погрешне употребе, струка поручује - Цури нам време са антибиотицима. Бактерије на њих постају све отпорније.

И борба против ковида 19 утицала је да њихова потрошња буде повећана.

Стручњаци упозоравају да сада имамо судар две пандемије.

„Ми имамо тиху, хтели ми то да признамо или не, епидемију антимикробне резистенције која траје не годинама, већ деценијама, и имамо пандемију ковида која траје од 2019, 2020, и још траје", рекао је проф. др Горан Стевновић, директор Инфективне клинике УКЦС.

Иако бактерије постају све отпорније, наша земља, на срећу, још није постала отпорна на антибиотике.

Некада смо бележили њихову драматичну употребу, а онда је струка предузела све неопходне мере како би потрошња антибиотика била рационалнија.

И у томе је Србија успела. Чак и у првој години пандемије, промет антибиотика повећан је за само 10 процената.

„Промет антибиотика у 2020. још увек је значајно мањи, и то за читавих 20 процената у односу на 2015. годину, а издавање антибиотика на рецепт у 2020. години смањена је за 8,5 процената у односу на 2019. са трендом континуираног пада од 36 одсто у односу на 2015. годину. Ово што се ради је изванредан пример за све и у региону и Европи", изјавио је др Златибор Лончар, министар здравља.

Похвале за Србију стижу и из Светске здравствене организације.

„Србија може да се похвали добрим резултатима и зато желим да честитам министру здравља и свима који раде на овом проблему на успешној кампањи и резултатима, упркос свим препрекама током ковида 19", рекао је др Маријан Ивануша, специјални саветник и ВД представника СЗО и шефа Канцеларије у Србији.

Ипак, и даље неретко, инсистирамо да лекар препише антибиотике и када нам они нису неопходни и не могу да помогну. А онда, и када неко добије терапију, прекида њихово узимање пре него што испије прописане дозе.

Све то утиче на то да су лекарима за лечење одређених стања често „везане руке".

„Посебно је неопходно упутити апел грађанима да не купују антибиотике у апотекама без рецепта и да их не користе за самолечење", истакла је проф. др Милица Бајчетић, национални кореспондент СЗО.

„Ако их не будемо рационално користили, у нареднеом периоду, нећемо моћи да лечимо следеће генерације, односно они који буду лечили, ја свакако нећу бити ту", упозорава проф. др Мијомир Пелемиш, инфектолог.

Зато што је у ланцу правилне употребе антибиотика важна свака карика, од грађана, преко лекара до фармацеута у апотекима, до краја године у целој земљи биће организована едукација за све о правилној употреби антибиотика.