Синдром изненадне срчане смрти – кардиолози откривају зашто срце може да откаже у секунди

Професор др Ненад Дикић, кардиолог и професор спортске медицине на Факултету за физичку културу и менаџмент у спорту, наводи да се вероватно ради о изненадној срчаној смрти.

„Могуће да је било и нешто друго, што у принципу најчешће не сазнамо зато што се касније цео тај процес истраживања, односно обдукција никад не спроведе до краја. Генерално, ми никада немамо податке након тако страшних, несрећних догађаја шта се заиста догодило“, наводи Дикић.

Гост Јутарњег програма је, коментаришући изненадну смрт шеснаестогодишњег фудбалера током утакмице на Ади Циганлији, навео да је законом предвиђено да млади фудбалери два пута годишње иду на спортско-медицинске прегледе.

„Верујем да су сви ти млади фудбалери прегледани онако како закон предвиђа, а то је два пута годишње. Суштински, то је један преглед који ми зовемо спортско-медицински преглед, где се у ствари обраћа пажња на све оне ствари које битно утичу на спорт – од телесне композиције до интернистичког прегледа са ЕКГ-ом. Код тако младих људи се најчешће не раде друга интензивнија испитивања. Знам за ту лигу и знам да се прегледају, тако да не верујем да је био неки велики пропуст, у смислу да се сагледа његово здравље“, додаје кардиолог.

Указује да се такви догађаји дешавају и на највећим такмичењима и подсећа на случај данског репрезентативца Кристијана Ериксена, који се срушио током меча Финске и Данске на Европском првенству.

Реакција и опрема кључне

„Суштински је јако важно да су људи свесни да сваком од нас може да се догоди таква ситуација и да знају да реагују, пруже прву помоћ до доласка лекара. Међутим, у ситуацијама када изненада застане срце, некада је потребна и извесна опрема. Kључни уређај, без којег се не може је дефибрилатор, неопходан је да би се човек којем је срце стало оживео. Доказ је и Ериксен. До тада нисам забележио, ни видео да је неко оживео на самом терену“, објашњава др Дикић.

Истиче да Уефа и друге велике асоцијације посвећују томе велику пажњу, као и да пред велике мечеве укључују велики број лекара, специјалиста за реанимацију, који седе поред терена како би реаговали у случају таквог изненадног догађаја.

Наводи да то нама недостаје, те да треба да се побољша логистика зато што је указивање прве помоћи кључна ствар у тим моментима. 

„Хитна помоћ је, колико сам упознат, стигла за 15 минута, нису они криви, не могу да лете, али зато цела логистика треба да буде боља. У том тренутку на Ади је било не на једном, већ на десетине терена различитих физичких активности. И онда се поставља питање: Да ли ту заиста мора да буде дежурна екипа која може да прискочи у помоћ“, наглашава гост Јутарњег програма.  

Указује да на нашим такмичењима никад нема довољно доктора, као и да само два тима Прве лиге у фудбалу имају дефибрилатор.

Разлози за срчану смрт

Истиче да спортисти треба да имају свест да морају да се прегледају, а да што више људи треба да се едукује да пружи прву помоћ јер, каже, до срчаног застоја може да дође на било ком месту, не само на утакмици.

Указује да срце застане не само особама које су у тренажном процесу и као пример наводи двадесетједногодишњег младића који је преминуо на бини током наступа фолклора у Мрчајевцима.

„Он није био под великим напором и није имао никакав интензитет физичке активности које би утицале на тај догађај. Изненадна срчана смрт може да настане због много разлога, најчешће је поремећај ритма тај који уведе срце у застој. А шта је последица поремећаја ритма, то може да буде много различитих болести укључујући и миокардитис, који је сада чешћи због ових вирусних стања око нас“, објашњава Дикић.

Ризик и превенција 

Наводи да се изненадна смрт тешко може предупредити, али да треба да контролишемо факторе ризика који доводе до коронарних болести, а који су у најчешће и узрок срчане напрасне смрти.

Као факторе ризика наводи алкохол, пушење, прекомерну тежину. 

„Сада можемо да говоримо и о пандемији као значајном фактору ризика. Тај велики степен инфекције је вероватно утицао на то да остави траг на срцу код некога ко је имао корону, а није знао – био асиптоматски случај. То је забележено. У суштини, ако већ говоримо о проблемима, можда ће вакцинација донети два до три случаја на 100.000 миокардитиса, али верујем, знам и то пише у радовима, да видимо колико је миокардитис присутан код оних који су прележали ковид. О свему томе људи треба да воде рачуна“, наглашава саговорник Иване Миленковић.

Корона као фактор ризика 

На питање да ли је могуће да су два преминула младића имала ковид 19 а да то нису знала, гост Јутарњег програма наводи да је то теоретски могуће.

„Подсетио бих да је кошаркаш Мајкл Оџо преминуо на тренингу непосредно након што је прележао ковид 19. Супротно саветима лекара, почео је интензивније да тренира, тако да ситуација да су они потенцијално имали ковид је могућа, али то је опет питање на које неко може да дâ одговор само уколико их обдукује односно уради одређене анализе које би указале да се то догодило“, објашњава гост Јутарњег програма.

Професор Ристић: Не потцењујте тегобе

Проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС, наводи за РТС да су непрепознате форме болести срчаног мишића које потенцијално могу да се компликују аритмијама опасним по живот или запаљење срчаног мишића најчешћи узроци изненадне срчане смрти.

„У ковид пандемији изненадна смрт је најчешће последица запаљења срчаног мишића, који је некада у раној фази могао да прође и тихо. Међутим, некада оставља последице па месецима пацијенти имају опасне аритмије. Зато је препорука пацијентима који су прележали упалу срчаног мишића да се следећих шест месеци не излажу тежем физичком напору. То је једини начин да превенирамо ову врсту проблема“, наводи др Ристић.

С друге стране, додаје, веома је важно препознати код особа које желе да се баве спортом и интензивном физичком активношћу наследне форме кардиомиопатије – болести срчаног мишића, јер ћемо на тај начин, објашњава др Ристић, спречити евентуалну изненадну срчану смрт. 

Осим тога, додаје гост Дневника, узрок изненадне срчане смрти могу бити и неуролошка обољења – проширење крвних судова у мозгу, пуцање анеуризме у мозгу, вирусне инфекције, генетски проблеми и читав низ других проблема.

Наводи да је од кључног значаја да обратимо пажњу на сваку врсту тегоба и јавимо се изабраном лекару који ће нас упутити, ако је потребно на даља испитивања.

„Не смемо потценити тегобе. Људи кажу: па шта, ја сам само мало прехлађен, понекад ми само мало прескочи срце, нема то везе, могу да се такмичим, да играм утакмицу, клуб зависи од мене. Једноставно, морамо да схватимо да је ово период када се морамо више посветити свом здрављу и да, упркос томе што тегобе нису толико озбиљне и интензивне, урадимо лабораторијске тестове, посетимо кардиолога, урадимо тест оптерећења, ултразвучне прегледе и 24-часовни ЕКГ када је потребно“, саветује др Ристић.

Према његовим речима, посебну пажњу треба да обрате они који су у породици имали изненадну срчану смрт, а то је, истиче Ристић податак који не сме да се потцени.