Висок притисак – аларм који упозорава да треба променити начин живота

„Кривци за повишен крвни притисак смо најчешће ми сами. У врло малом броју случајева, негде око пет процената, постоји неко друго обољење које изазива повишен крвни притисак те лечењем тог другог обољења излечимо и крвни притисак, али просто речено, повишен крвни притисак је мера погрешног начина живота и погрешног понашања нас самих према нашем телу“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, кардиолог др Марија Здравковић, директорка КБЦ „Бежанијска коса“. 

Др Здравковић објашњава да је један од основних ризика начин исхране који није добар за кардиоваскуларни систем, наводећи оброке који су „богати у калоријама а сиромашни у свему што је битно за здравље организма као што су витамини, минерали и влакна“.

Докторка Здравковић као фактор ризика наводи и гојазност, уз податак да у развијеним земљама има и до 40 одсто становника који имају прекомерну телесну тежину, као и смањену физичку активност.

„Према препорукама Европског удружења кардиолога, потребно је најмање пола сата интензивне физичке активности сваки дан, или ако се то ради организовано, три пута недељно по сат времена", рекла је др Здравковић и додала да су неки од знакова да са притиском нешто није у реду честа главобоља, недостатак снаге, малаксалост, вртоглавица, бол у грудима...

Објашњава да повишени крвни притисак негативно утиче не само на срце, већ и на остале органе, на бубреге и мозак, а ту је и процес убрзаног старења крвних судова и целог организма, што може имати последице у виду инфаркта миокарда.

Говорећи о симптомима повишеног притиска, др Здравковић каже да то треба схватити као поруку да је време да се промени начин живљења.

„Најгоре је када притисак лечимо лековима, али некада пацијент мора да добије лекове. Најбоље је пре свега регулисати телесну тежину, променити начин исхране, имати довољно сна и укључити физичку активност", саветује др Здравковић.

Како се правилно мери притисак

Иначе, како каже, дијагноза се поставља једноставно. Наводи да би свако у кући требало да има апарат за мерење крвног притиска. Редовна контрола је од велике важности.

„Правилно мерење притиска захтева да пет минута седите у једној соби, где нема ни вике ни галаме, где не ради телевизор, ни радио. Мирујете пет минута и онда измерите притисак", каже др Здравковић.

Објашњава да код неких људи постоји високи притисак на бази нервозе, као што је то код деце и младих, који се уплаше кад мере притисак, па се онда добију лажни резултати.

Каже да се притисак може мерити и на левој и на десној руци, али и да треба да знамо да ће свако мерење притиска дати другачију вредност. То не значи да је апарат неисправан већ да притисак у телу стално варира.

Током мерења притиска, рука мора бити исправљена а манжетна мора бити тачно на месту где је артерија, у нивоу лакта. Обавезно треба прочитати и упутство за употребу које иде уз апарат.

Докторка каже и да су електронски апарати који се стављају на надлактицу нешто прецизнији од оних који се стављају на ручни зглоб. 

„Дијагнозу хипертензије постављамо када имамо 140 са 90 крвни притисак и више, с тим што код неких категорија, постављамо дијагнозу и код нижих вредности, а то је пре свега код људи који имају дијабетес који додатно оштећује крвне судове, и ту инсистирамо на вредностима 135 са 85, код пацијената који имају бубрежне болести, и наравно, посебна категорија коју контролишемо, то су труднице и деца", каже др Здравковић.

Хипертензија је на свету главно хронично незаразно обољење. То је болест за коју постоји највећи број лекова на свету, а половина оних који је имају не зна да пати од повишеног притиска. Из оне друга половина која зна опет тек половина добро регулише високи крвни притисак. Све више је и млађих пацијената.

Ковид 19 и здравље срца

„Имамо сазнања да ковид није само инфекција која напада плућа, то је вирус који напада све системе, напада сам срчани мишић и крвне судове. Знамо да највећи број пацијената има благе форме миокардита, које су супклиничке и нису битне, али нажалост, један број пацијената развија тешке миокардитисе са пратећим аритмијама. Код неких хипертоничара, појава ковид инфекције доводи до исцрпљивања тих компензаторних механизама па пацијенти као неке од симптома наводе да имају нерегулисани крвни притисак", испричала је др Здравковић.

Зато је, како каже, важно да се пацијент који има ковид инфекцију сагледа у потпуности, а да се посебна пажња посвети „кардиолошком делу“. 

„Пацијенти који су хипертоничари подложнији су компликацијама ковида, а они на респиратору најчешће не примају ниједан лек за хипертензију, напротив, они имају јако изражене вредности хипотензије. Код њих притисак пада, јер сам вирус токсично делује на крве судове и њихов тонус и у тим најтежим фазама, то су пацијенти којима не можемо да дигнемо притисак, не дајемо никакву терапију за хипертензију, већ се напротив трудимо да одржимо тај хемодинамски баланс“, каже др Здравковић.

„Људи можда мисле да је ковид инфекција завршена, али са пуним уважавањем свих да имају своје мишљење, морам да кажем да није, и да је апсолутно јако битно да се поштују препоруке које су донели Кризни штаб и Министарство здравља, јер је то једини начин да станемо на крај епидемији ковид инфекције“, апеловала је др Здравковић.