Тиха епидемија која брише сећање: Алцхајмерова болест прети да ускоро погоди сваку породицу

Светски је дан борбе против Алцхајмерове болести и деменције. Ова обољења имају размере епидемије. Скоро 26 милиона људи у свету болује, а у Србији око 10 одсто популације, старије од 65 година, има Алцхајмерову болест. Светска здравствена организација предвиђа да ће тај број у наредних пет година бити удвостручен. О могућностима раног откривања, ублажавања последица болести, о терапији, о подршци члановима породице говорио је психијатар проф. др Владимир Јањић, декан Медицинског факултета у Крагујевцу.

Професор Јањић наглашава да је Алцхајмерова болест изузетно тешка, озбиљна болест, болест старих. Највише је карактеришу заборавност и отежано упамћивање текућих догађаја. Оболели често до детаља могу да се сете неких догађаја од пре 10, 20 и више година, али не могу да се сете шта се десило јуче, шта су доручковали пре тога.

„Међутим, поремећај памћења се јавља код 85 одсто пацијената, али не мора сваки пацијент с Алцхајмеровом болешћу да има и поремећај памћења. Код неких 15 одсто се јављају неанамнестичке форме и други поремећаји сазнајних функција. Имају проблеме у планирању активности, проблем са говором, не могу да нађу адекватну реч, затим често понавља једне те исте садржаје, могу да се изгубе у непознатој средини, има проблем са оријентацијом, нарочито у времену и простору“, објашњава гост Дневника.

Узроци Алцхајмерове болести

Још увек не постоје јасни докази шта тачно доводо до појаве Алцхајмерове болести. Оно што се јавља код сваког пацијента и што је суштина ове болести је пропадање нервних ћелија у мозгу и таложење одређених патолошких протеина, бета-амилоида, који доводе до проблема функционисања централног нервног система и као последицу имамо поремећаје памћења, проблеме са мишљењем, проблеме са концентрацијом, пажњом, затим промене расположења и разне и друге симптоме у зависности од степена болести, додаје професор Јањић.

„Постоје такозване фамилијарне форме, али оне се јављају у нешто мањем проценту. Генерално, не ради се о наследној или директно наследној болести, али је већи ризик код оних који су у породици су имали неког блиског члана породице који је имао ову болест или има ову болест. Али не постоји директно наследђивање“, наглашава професор.

Болест старије популације

Алцхајмерова болест јесте болест старије популације јер 95 одсто пацијената су старије животне доби, преко 65 година, али у неких пет одсто случајева може да се јави и код млађих особа од 50, 55, чак и 40 + година.

„Оно што је сигурно утврђено јесте да се промене у мозгу код оболелих од Алцхајмерове болести јављају неких пет, 10, па чак и 20 година, пре него што дође до испољавања симптома болести или пре него што се постави дијагноза болести“, напомиње проф. Јањић.

Нервне ћелије се не обнављају или се обнављају само у малом степену. Практично постоји претклиничка форма Алцхајмерове болести, када не долази до испољавања поменутих симптома или јасних симптома, али могу да се јаве, на пример, у средњој животној доби, када се жалимо да можда повремено заборављамо, објашњава доктор.

„Обично смо некада говорили, ма не, то је превише рада, лоша концентрација, али то се зове субјективна когнитивна заборавност и показало се да 30 одсто људи који имају ту субјективну когнитивну заборавност у средњој животној доби касније могу да развију Алцхајмерову болест“, наводи гост Дневника.

Може ли се спречити развој озбиљних форми болести

Специфична терапија или лек који може да излечи Алцхајмерову болест не постоји, мада се ради на њеном проналаску.

Садашње терапијске опције које су широко доступне, могу само да успоре прогресију болести и да поправе одређене симптоме, али ограничено, међутим, свакако омогућавају бољи квалитет живота ових пацијената и олакшавају негу и бригу неговатељима, напомиње професор.

„Оно што је свакако врло битно у циљу одлагања или спречавања настанка Алцхајмерове болести су интервенције, посебно у средњој животној доби и касније, где морамо да водимо рачуна о томе да се елиминише висок притисак, затим да се води рачуна о шећеру у крви. Врло је битан липидни статус, односно контрола холестерола, триглицерида. Онда, ако имамо неке хроничне болести, оне се морају држати под контролом, да се редовно користи терапија. Такође је битно код особа које имају депресију да се та депресија лечи, јер то такође може бити један од фактора који доприносе развоју Алцхајмерове болести“, истиче доктор.

Ипак, најбитнији је когнитивни тренинг, жаргонски „билдовање мозга“, и физичка активност.

„Когнитивни тренинг су практично различите интелектуалне и креативне активности. Од оног чувеног решавања укрштеница, преко решавања одређених загонетки, писања песама, бављења уметношћу, до учења нових језика. Учење нових фраза је врло битно јер је то комбинација физичке активности и когнитивног тренинга“, објашњава професор.

Подршка неговатељима

Алцхајмерова болест и уопште менталне болести старих су обухваћене планом о заштити менталног здравља, али стратегија код нас још увек не постоји, напомиње професор Јањић.

„Неговатељи су заиста људи који су под огромним оптерећењем и од само једне особе оболела од Алцхајмерове болести четири особе трпе. Од те четири једна заврши на болничком лечењу као последица те неге и бриге и зато они изискују заиста велику подршку и здравственог сектора, али и других институција друштва“, наглашава проф. др Владимир Јањић на крају гостовања у Дневнику РТС-а.