За праву дијагнозу и терапију, неопходно је редовно мерење крвног притиска

„Артеријска хипертензија значи вредност крвног притиска 140 са 90, и преко тога, ако лекар мери, значи, ако је то у амбуланти. Али ако ми меримо, значи ако је то кућно мерење, онда већ ако су то вредности изнад 135 са 85 и преко тога, онда би требало да обратимо пажњу, и да можда мало чешће преконтролишемо тај крвни притисак, и да се јавимо лекару“, рекла је проф. др Весна Стојанов, начелница Центра за хипертензију Клиничког центра Србије, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Коментаришући мерење крвног притиска у кућним условима, др Стојанов каже да „једно мерење не значи ништа“, јер на добијене вредности утичу ситуације попут физичке активности, конзумирања кафе, пушења, па се висок притисак не може утврдити тек на основу резултата једног мерења.

„Морамо да имамо неколико мерења, и онда таква особа контролише притисак седам до десет дана, али притисак мери у исто доба дана, не да мери десет пута дневно. Дакле, довољно је једно мерење, али у исто доба дана. Уколико су стално вредности повишене, онда би требало да се јави лекару“, саветује др Стојанов.

Истиче да је важно и двадесетчетворочасовно праћење притиска, када пацијент носи посебан апарат, обављајући своје уобичајене активности.

„Када се анализира тај мониторинг, онда имамо могућност да кажемо заиста, да ли та особа има повишен крвни притисак или нема. Иначе, ‚ношење мониторинга‘, за праву дијагнозу је обавеза код трудница, и то је једини начин за право постављање дијагнозе“, објаснила је др Стојанов и додала да, ако се утврди повишен крвни притисак, следи процена о томе која је терапија потребна, након чега се креће се нефармаколошком терапијом, а после и са фармаколошком.

Лекови за повишени притисак нису по аутоматизму терапија „до краја живота“

„За правилну дијагностику повишеног крвног притиска, по новим препорукама, јако је важно да се палпирају периферни крвни судови, да се види какво је стање периферне циркулације, ради се брахијални индекс, а још нешто што је ушло у препоруке 2018. године, су апарати, који, поред праћења крвног притиска, имају могућност праћења крутости крвних судова“, рекла је др Стојанов, која је нагласила да уз помоћ апарата, постоји могућност да се прате кључни параметри који учествују у формирању крвног притиска, количина циркулишуће течности и периферни отпор, након чега се поставља вредност крвног притиска, одређују фактори притиска и на крају и, на крају, даје права терапија.

Када се некоме установи висок крвни притисак, обично се сматра да ће тој особи лекови бити потребни до краја живота. Др Стојанов међутим каже да „то не мора да значи“.

„Повишен крвни притисак може да се деси у стресним ситуацијама и ту је лекар да процени да ли ће пацијент да узима сталну терапију или се та терапија мења. Често нам се догађа да наши пацијенти у зимском периоду, узимају већи број лекова, међутим, у летњем периоду, број лекова се смањује, управо због велике спољне температуре, више се знојимо, више се шире крвни судови, поготово код особа код којих је тај еластицитет крвних судова очуван, значи, код млађе популације. И онда је то разлог да таквим пацијентима смањимо дозу антихипертензива, некада и да се прекине са узимањем лекова“, испричала је др Весна Стојанов за РТС. 

Докторка наглашава да у ризичну групу пацијената спадају особе код којих притисак варира, и да су код њих чешћи мождани удар, инфаркт срца, проблеми са бубрезима.

„Када имамо велике осцилације у вредностима крвног притиска, прво треба да знамо да ли та особа има повишен крвни притисак, да ли треба да узима терапију, или, уколико узима терапију, да ли су дозе лекова и број лекова које узимају адекватни, јер се догађа да управо када пацијет попије антихипертензивну терапију, притисак доста падне, поготово ако је велика доза, и онда имамо реактивне скокове. И управо ове последње препоруке су указале на важност да тај притисак нема те велике осцилације током 24 сата, односно током недеље, односно, током месеца“, изјавила је др Весна Стојанов.