Могу ли да се сложе поезија и маркетинг

Гост Београдске хронике, Марко Милошевић признаје да ни сам није сигуран да ли је више човек који се бави бизнисом или песник. Често и људима у својој околини поставља питање како га доживљавају, као песника или маркетиншког стучњака. Ипак, чини му се да је у последње време боље осећа у улози песника.

Глумце је позвао да читају његове песме јер му је било чудно што у задњих 10, 20 година нико не чита поезију.

„Одавно се већ говори да више људи пише поезију него што чита. Кад год сам некоме читао своје стихове пре него што је изашла књига, увек су боље реаговали, него када сами читају. Онда сам позвао своје пријатеље глумце и замолио их да прочитају неколико мојих песама и тако је све кренуло“, објашњава гост Београдске хронике.

Тренутно је преко сто глумаца потрврдило своје учешће у овом његовом подухвату.

Многи песници кажу да им је непријатно да изађу у јавност са својим стиховима. Милошевић нема такво искуство, али му се много људи обраћа са молбом за помоћ, јер немају храбрости да изађу у јавност са својим песмама.

„Већина наших песама је нешто што смо ми сами изнели, што смо доживели и проживели и онда се људи осећају голим да изађу пред ширу публику са својим песмама. Страхују од изношења неких својих тајни и неких својих личних ствари које ће неко да интерпретира или доживи“, сматра песник.

Мисли да поезију читају људи с душом, те му се зато и књига поезије зове Кроз живот душом. Некако препознаје њихову душу док коментаришу његове песме и доживљавају их управо на начин како је и сам желео.

„То чак препознајем и код глумаца. Они су људи са душом. Ја видим како они изнесу ту песму, како је доживе и проживе“, додаје Милошевић.

Своју збирку поезије није ни нудио издавачима већ је одлучио да је сам објави и то у тиражу од три хиљаде примерака што је за наше услове прилично храбар потез. Али нико није хтео да му прими књигу у књижаре јер нико не купује поезију. Тек када су видели цео пројекат са маркетингом и са глумцима и када им је обећао да ће по комерцијалној цени откупити сваки непродати примерак, књижари су ипак прихватили да је уврсте у своју понуду.

Потез да глумци читају његову поезију и пре него што је изашла књига, како тврди гост Београдске хронике, није био осмишљен као маркетиншки трик нити је намера била да се подстакне продаја књиге, већ жеља да се публици приближи поезија.