Читај ми!

Филм „Људи и силе“ – како зацелити ране на Балкану и зашто не смемо да гајимо несрећу и мржњу

Новинар аустријског јавног сервиса Зоран Добрић аутор је филма „Људи и силе“, који говори о дијаметрално супротним ратним путевима двоје Аустријанаца на подручју бивше Југославије. Иако филм говори о страшним злочинима, Добрић каже да је његов циљ да једни другима погледамо у очи и пронађемо неко разумевање. „Страшно је гајити несрећу и мржњу“, истиче новинар.

Зоран Добрић каже да су реакције на филм биле изванредне и да је остварење имало рекордну гледаност. Тема је веома шкакљива, посебно за Аустријанце, јер се говори и о масакрима по наређењима аустријских генерала и аустријских војника у редовима Вермахта у Србији.

„Филм је сјајно примљен. То је за мене била потврда да у Аустрији људи стоје врло јасно на оној другој страни – против фашизма“, навео је Добрић.

Јако битно питање у овом целој ствари јесте, како каже, култура сећања. У Аустрији постоји једна амбивалентна ситуација.

Са једне стране, после много година нико није осуђен за нацистичке злочине из Другог светског рата, а са друге стране постоји једна снажна култура сећања и борба против свих фашистичких побуна или намера да се злочини забораве.

„Више од 4 године сам активно радио на припреми и прикупљању података из архива у Берлину, Лондону, читавој Аустрији, Хрватској, Београду. Разговарао сам са фотографима који су имали фотографије из Другог светског рата. Морам да признам да сам на свим странама, од Берлина па до Загреба и Београда наишао на одобравање и велику помоћ“, каже Добрић.

Открио је и неке документе који до сада нису били познати. Тако се аустријски генерал Франк Беме, који је био главнокомандујући окупационих снага у Србији од септембра до децембра 1941. године, потписао на документу у којем пише да је под његовом командом убијено до 35.000 људи.

„Мој и радни наслов филма је Два лица рата. Он говори о добру и злу у време највећег мрака у Европи у прошлом веку. Моја идеја је била да пронађем нешто заједничко свим тим људима који су чинили злочине, који су били жртве злочина. У Аустрији имате јако много народа и мањина и сви они живе заједно, а мало знају једни о другима. Желео сам да направим филм у којем свако говори о свом учешћу у злу и добру“, истиче Добрић. 

„Сви историчари говоре искључиво о чињеницама које се тичу њихових народа и њихових злочинаца. Нико не оптужује друге. То је по мени један од основних начина да вас неко чује ако имате нешто да кажете“, додаје аутор филма.

Код историчара нема дилеме

Историчари се апсолутно слажу са свим чињеницама. Један од хрватских историчара говори о томе да је НДХ системски у сарадњи са хрватском католичком црквом од 1941. до 1945. покушала да, по систему трећина, једну трећину Срба побије, једну протера и једну покатоличи.

Са друге стране, постоје врло јасни докази да су генерали нацистичке Немачке изузетно помагали и борили се за то да се српска деца по логорима спасу.

Иако у Србији постоји веома критичан став према хрватској католичкој цркви, Добрић наводи да постоје јасни докази да је та иста црква од краја лета 1942. године спасавала српску децу.

Што се тиче коначних бројки погинулих, аутор филма каже да на свим странама постоји јако много процена и да због тога није хтео у то да се упушта.

„Таква дискусија може само да изгуби. Ми данас не знамо колико је тачно људи погинуло у бомбардовању 1999. године, а како ћемо знати колико их је тачно погинуло и побијено од 1941. до 1945. Ја сам хтео да се бавим непобитним чињеницама, а то је да су почињени стравични и веома перверзни злочини и да су они чињени у дугом периоду. Са друге стране, хтео сам да и једни и други пронађемо тон и разумевање“, каже Добрић.

„Гајење несреће, боли, мржње је јако страшно. То није мој начин и однос. Ја увек тражим решење. По мени је решење да једни другима погледамо у очи и да покушамо да нешто што можемо заборавимо, а да оно што не можемо да заборавимо, јасно и гласно кажемо, али и да будемо спремни да саслушамо“, истакао је аутор филма Људи и силе

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 22. јун 2021, 12:56) - anonymous [нерегистровани]

Zlocin i njegova zrtva...???

Nemogu imati nista zajednicko
sa sobom ni medju sobom...
Zrtva se ne poziva na odgovornost...
A zlocinac se nemoze kititi....
Lovorovim vijencom...
Ja mogu samo da se pitam zasto....???