Читај ми!

Шест посебних локалитета источне Србије које морате посетити

Када ме питају шта видети у источној Србији, обично издвајам шест локалитета. За бар један сте сигурно чули, а за два ћете се сигурно питати како то откривате тек сада. Кренимо од оних мање познатих, а прелепих.

Источна Србија је по својој природи посебна и другачија од остатка Србије. Као неко ко је тамо рођен, од малих ногу сам упознао локалитете које нисам сматрао посебно занимљивим, док нисам на својим путовањима обишао добар део Србије, региона и Европе.

Сада слободно могу да кажем да је источна Србија небрушени дијамант, природа са много потенцијала која тек хвата туристички замах.

Планина Велики Крш

Планински венац који невероватно подсећа на разгледнице из Швајцарске, до пре неколико година био је у сенци планине Стол. Ипак, захваљујући локалним планинарским екипама из Бора које су уредиле пешачке стазе, Велики Крш је доспео на листу планина са изузетним погледом. 

Одмах морам рећи да одлазак на овај локалитет није лаганог комерцијалног типа, већ спада у категорију средње тешких планинарских акција. Од ове године, Велики Крш је високо на листи приоритета и самог Планинарског друштва Србије.

Стаза иде од превоја Врац и постепено се пење на гребен Великог Крша, након чега силази у Царево Село. Сама стаза је дуга осам километара и спада у ред умерено тешких. Доста је стена које су помало и клизаве, па се препоручују дубоке ципеле са квалитетнијим ђоном.

Мокрањске стене

Налазе се у близини села Мокрање, на око 10 километара од Неготина. Стене, заправо, формирају водопад који се налази пред крај кањона Сиколске реке. Водопад формира мало језеро, посебно атрактивно лети. Осим прелепог водопада, Мокрањске стене представљају и посебан археолошки локалитет.

Прилаз није могућ колима, јер постоји само стари колски пут, тако да обилазак ове локације више „вуче” на авантуризам него на комерцијални обилазак, што је прави изазов ако сте љубитељ природе. 

Дефинитивно мање познат локалитет који је лепо обићи у пакету са Рајачким пимницама и Неготином. Сигуран сам да ће у наредном периоду Мокрањске стене бити посећеније.

Водопад Бледерије

Да допунимо листу још једним водопадом, који је све популарнији, како би макар мало растеретили остале локалитете попут Лисина, јер источна Србија итекако има шта да понуди.

Локалитет Бледерије се налази на пола пута између Кладова и Неготина и обухвата четири врела, језерце, врелску пећину Соколовицу, кречњачку клисурицу и слапове. Сам водопад је висине око седам метара, ушушкан у крошње дрвећа, многима ће бити асоцијација на југоисточну Азију. Бледерија је проглашена спомеником природе.

Мештани кажу да је овде најбоље доћи у пролеће или лето. Како год, за разлику од осталих у Србији, водопад Бледерије никада не пресушује. Туристичка организација Кладова обећава унапређење инфраструктуре и сигнализације за туристе. Бледерију обавезно сачувајте у своју Гугл мапу. 

Крупајско врело

Локалитет који је свој туристички бум доживео у протекле две године, већ је познат многима, али итекако je вредан помена. Грешка коју туристи праве је обилазак у пакету са водопадом Лисине, а заправо je пут из правца Лисина један од најлошијих локалних путева у Србији. Крупајском врелу морате прићи са северне стране, а за сâм обилазак биће вам довољно два сата, у пакету са ручком, посебно ако сте љубитељ речне пастрмке. 

Крупајско врело, за разлику од других водених атракција, није за купање јер је вода на самом извору нереално хладна чак и у сред лета. Али боја је нешто посебно и разлог због кога се овај локалитет обилази. 

Борско језеро

Вештачко језеро у подножју планине Црни Врх, по много чему подсећа на планинска језера западне Европе. Борско језеро је настало вештачком акумулацијом за потребе индустријских постројења РТБ-а у Бору.

Не могу да вам опишем колико то језеро значи Боранима. Због свог назива повлачи погрешне асоцијације да је реч о индустријској загађеној води, а заправо је једно од најчистијих језера Србије, у коме се без проблема можете купати од јуна до септембра. 

Иако на самом језеру постоји велики камп за возила или шатора туриста, нажалост ништа друго нема туристичку вишедеценијску константу. Угоститељство није најсјајнија страна, па туристи често морају отићи до Бора како би појели кувано јело.

То је и једина мана ове прелепе природе. Иако постоји хотел, тренутно је у специфичном статусу јер га је купио „Зи Ђин”, у пакету са РТБ-ом Бор, а Кинези за сада не показују посебне намере да оживе борски туризам.

Лазарев кањон

Ако бих морао да одаберем тачку која представља највећу дивљину источне Србије, то би била средина Лазаревог кањона. Кроз кањон није лако проћи, што због растиња, што због великог броја змија у летњем периоду, али оно што туристе привлачи је мирнији део кањона окренут ка селу Злот, где се налази и чувена Злотска (Лазарева) пећина и неколико фантастичних видиковаца. 

У најужем делу овај кањон достиже ширину од само три-четири метра, а дубина је фасцинантних 500 метара. Представља заштићено природно добро прве категорије. 

Од прошле године у рад је пробно пуштен и зип-лајн преко кањона који ће у наредним сезонама представљати посебну атракцију.

Смештај и угоститељство су, за сада, овде на ниским гранама. Ресторан код Злотске пећине ради само у центру летње сезоне, а у широј околини само се неколико домаћинстава бави еко-туризмом.

Свакако је Лазарев кањон одлична опција за једнодневни излет или за комбиновање са Борским језером и Великим Кршем, уколико издвојите већи број дана. 

За крај

Туристички путеви нас углавном воде на југ или запад земље, док источна Србија остаје најмање истражена. Ако мало боље погледате рељефну карту, видећете да добар део источне Србије, као целина, представља западну границу низије која се простире на северозапад до Карпата. Сигуран сам да је управо та игра природе пресудила да источну Србију обликује на неки посебан начин.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво