Има 100 година и не намерава да напусти посао баристе у кафићу

Сваког јутра, док већина људи још спава, једно светло се пали пре свих осталих. То је светло кафића „Централе“ у Небијуну код Лаго Мађореа на северу Италије.

Ана Поси има 100 година. Више од осам деценија отвара кафић пре свитања и спрема први еспресо дана. Ради то са истом енергијом као некада.

„Ово је за мене нека врста породице. Не видим ово као бар већ место где се људи срећу. Сви ме знају и ту сам за све", признаје госпођа Поси.

Ана држи рекорд. Она је баристкиња са најдужим радним стажом у Италији. Почела је 1946. године, са само 18 година, у ресторанима својих рођака у Ђенови. Већ више од 65 година стоји иза истог шанка.

За туристе, сталне муштерије, знатижељнике, Ана је постала икона. Тајна дуговечности? Рутина, добро расположење и газирана лимунада сваке вечери, на ноћном сточићу.

Угоститељство вапи за радном снагом

Али док Ана и даље прави кафу у свом локалу, свет угоститељства све теже проналази нову радну снагу. У италијанским локалима недостају хиљаде конобара. Све више младих одбија овај посао.

„Данас млади нису спремни ни на какво жртвовање, јер се друштво променило и данас говоримо о богатом друштву. Млади не пристају на било шта што омета њихов комодитет“, сматра један власник кафића.

Многи више воле послове са флексибилнијим радним временом, сигурним платама или могућношћу рада од куће. Улогу играју и несигурни уговори и ниска примања. Просечна плата конобара је око 1.500 евра бруто, али и то зависи од тога да ли се ради о кафићима на северу или југу земље и ком рангу припадају.

Млади такође данас не желе да имају заузету суботу и недељу.

Одлучна да ради док год може

Ана је радила са мужем, који је преминуо пре 51 годину. Од тада, бар који су заједно отворили у центру Небијуна води сама. За њу то није само посао. То је идентитет, однос, припадност. Начин живота који многим младима данас делује као прошлост.

„Волим што сам стално у друштву људи. Имам клијенте који су сада баке и деке и дођу са унучићима и кажу: 'Ана да ли се сећаш када је овде био џу-бокс, сала за плес, флипер'. Нека друга времена од којих остају само сећања Имам 101. годину, не могу живети бесконачно, али док имам снаге идемо даље“, одлучна је Ана.

Свој 101. рођендан ће прославити 16. новембра и планира да настави да ради док је служи снага.

У њеном бару традиција опстаје. А у остатку земље посао иза шанка тражи наследнике којих можда више нема.