Обедска бара, рај за љубитеље шумског велнеса

Желимо да заштитимо природу и скренемо пажњу јавности на значај очувања биодиверзитета и јавног здравља, поручују Млади истраживачи Србије који су до сада у својим канцеларијама били посредници за организацију волонтера. 

Сада су у акцији чишћења Обеске баре, личним примером показали колико им је то важно.

„Није нам тешко, чак нам прија, увек је лепо провести дан ван канцеларије, на терену, има нас довољно, сви смо орни за рад“, каже Лена Таталовић, из Младих истраживача Србије.

Оно што смо некада називали климатским и биодиверзитетским променама, сада називамо кризом и крајње је време да друштво предузме акције и мења политике, кажу љубитељи природе.

„Препознати и адекватно третирати ову истина, врло комплексну везу између нашег здравља, животиња, биљака и околине у којој живимо“, објашњава Тања Петровић, извршна директорка Младих истраживача Србије.

Према речима Слободана Пузовића из Покрајинског завода за заштиту природе Војводине, на Обедској бари, где је заштићено највеће поплавно подручје у Србији, површине 10.000 хектара, обезбеђен је знатно квалитетнији ваздух региону, као и вода која из Саве улази у
плавну зону, која се прочисти се и опет, када изађе, крене ка Београду.

Шумски велнес уз столетне храстове 

Осим специфичне орнитофауне, високе дивљачи, бројних инсеката и биљака, Обедска бара има и Дебелу гору – столетну шуму храста лужњака на 315 хектара. Она је под првим степеном заштите, али је зато околина доступна туристима.

„Сваке последње недеље у месецу имамо организоване туре за шумски велнес, ми га зовемо шумска медицина, шумски спа са лиценцираним водичем. То је сегмент који је у доба короне добио највише на значају“, истиче Ивана Васић из ЈП „Војводинашуме“.

„Ово је део који је у трећем степену заштите и на том подручју градимо један туристички објекат, шумске колибе које представљају аутентичну, аутохтону архитектуру“, објашњава Ивана Лозјанин из ЈП „Војводинашуме“.

Последњих година, тимски, уз помоћ донатора у Обедску бару уложена су два милиона евра, да се заштите природно богатство и идентитет, врате изумрле врсте и привуку трусти, јер као што није довољно истражена, није ни посећена.