Боговинска пећина – једна од најдужих и најлепших пећина Србије

Иако је приступачна за моторна возила, пут до Боговинске пећине нажалост, није посут асфалтом, али убрзо по уласку у пећину, раскошна лепота бројних украса њених дворана умањију први утисак.

„Боговинска пећина је заштићено природно добро треће категорије од стране Завода за заштиту природе. Са својом дужином од преко 6.000 метара, једна је од најдужих пећина у Србији, а по богатству накита једна од најлепших. У уређеном делу пећине, који је отприлике 540 метара стазе, имамо четири дворане које се истичу по том предивном пећинском накиту“, наглашава Марина Васић из Туристичке организације Бољевца.

Поред Рударске, Концертне и дворане Киклопа, једна од најлепших је и Хајдучка дворана.

„Она је посвећена Хајдук Вељку. Ту је и сталагмит висок преко 20 метара, у пречнику два до три метра. Поред њега је његова верна Чучук Стана, а око њега се налазе његови бећари“, објашњава Васићева.

У Боговинској пећини живе бројне животињске врсте.

„Поред слепих мишева, који су заштићени, ту још имамао ендемску врсту ракова и псеудо шкорпије. Оне се налазе у том другом делу пећине, где нема стаза и светла и где води, водич-спелеолог“, напомиње Андреј Савић, водич.

Ускоро се очекује и израда туристичког инфо центра.

„Ми смо у припреми за изграду пројектно-техничке документације за туристичку сигнализацију, чиме би свакако свим туристима и посетиоцима приближили не само Боговинску пећину, већ и остале туристичке локалитета. До краја године завршавају се и радови за туристички инфо центрар у несељу Ртањ“, наглашава Драган Милојевић, директор ТО Бољевац.

По изласку из пећине, сачекаће вас поглед на Шиљак и планину Ртањ. Кад је ведро с Ртња се виде Дунав, Авала, Копаоник, Стара планина, део Бугарске.

Кажу да је успон на врх Ртња, излазак на кров Србије. Због своје лепоте, нетакнуте природе и ретких биљних врста, Ртањ је од педесетих година прошлог века под заштитом Завода за заштиту природе.