Зелени градови - Европа климатски неутралан континент до 2050. године

Из грађевинске индустрије долази четвртина укупног загађења ваздуха и 40 одсто загађења питке воде. Готово половина отпада у Европи је из грађевинског сектора.

"Савремено планирање односно непланирање -неодговарајуће планирање доводи до генералног урбанистичког хаоса , потпуне ентропије пренасељености и инвеститорских интереса",истакао је Владимир Ловрић, архитекта, Екокултплус Београд.

Све је више градова који се окрећу одрживим решењима у планирању и изградњи.

"Град Амстердам је поставио стратешке циљеве - да смањимо саобраћај и уредимо га тако да сви делови града буду повезани јавним превозом, пешачким и бициклистичким стазама, да имамо услове за спорт и рекреацију, доста зеленила. Требају нам здравији градови", истакао је Стефан Де Конинг,архитекта из Холандије.

"Сви градови покушавају да буду зеленији. Један од начина је забрана коришћења аутомобила у центру. . Сада имамо више бицикала и зеленије окружење",рекао је Мартен Ванбеле, архитекта из Белгије.

Урбанисти се све више окрећу природним одрживим решењима.

"Ако знамо дефиницију одрживости која је врло једноставна - немој све да искористиш, ајде нек нешто остане и за децу и за будућа покољења и генерације, наравно да архитектура мора дати одговор како одржати, а не како се не одржати", истакао је проф. Љубомир Мишчевић, Архитектонски факултет у Загребу.

Суочени са климатским променама и деградацијом животне средине, градови стратешки планирају, поред зелених и водене површине.

"Зеленило, значи плаво- зелени град, то већ постоји, то је стратегија где се паркови надовезују на перивоје, перивоји на булеваре са зеленилом и у све то се пушта вода. Дакле, то је један основни дизајнерски принцип који ми у овом тренутку те прејаке глади, јер је велики профит на грађевини, не можемо ни да замислимо", напоменула је проф. Ева Ваништа Лазаревић, Архитектонски факултет у Београду.

"Велики градови Европе, неки сад и света, Сингапур, Париз и неки још већи градови су у своје основне регулативе ставили да мора да се поштује одређан проценат озелењавања. Тиме постижемо да нам градске урбане средине буду повољније за живот, да се смањује штетна емисија угљендиоксида да имамо повољнији утицај на смањење буке", рекао је Дејан Попов, инжењер пејзажне архитектуре.

Многи градови су, захваљујући урбанистичким решењима, побољшали квалитет ваздуха, што се одразило и на здравље становништва. Одржива архитектура и урбанизам знатно могу да помогну да се оствари циљ Европског зеленог договора - Европа као први климатски неутралан континент до 2050.