Живети по правилима природе није лако, али је начин живота

И ова сезона је при крају, ускоро креће припрема за јесењу садњу. Нешто плодова из баште искористим за зимницу, а највише волим кад с дететом одем у комшијске воћњаке, по позиву, наравно, да беремо шљиве, кајсије и јабуке. Драго ми је кад видим како се такмичи са одраслима да убере највише воћа. Велико је уживање живети на селу, али неопходно је и много рада.

„Путујући по природи по нашим дивним српским селима и планинама имао сам прилику да упознам много људи посебно у последњих пар година, који су одлучили да градски живот замене животом на селу. Повратак младих људи на село заиста обећава јер се наше знање губи, то је нешто што сви треба да обратимо пажњу на то у чему се ја трудим на каналу Снага биља, да упозорим људе да нам знање јако брзо нестаје, о томе како се биљке гаје, како се употребљавају, на који начин се суше, на који начин се чувају, то је све знање које јако јако нестаје и сви заједно треба да радимо на томе да га сачувамо од заборава",рекао је Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

Истиче да је на Јеловој гори разговарао са Милком Аџић која се преселила из града на село, која је експерт за гљиве. Она је дала врло користан савет за оне који размишљају да урбани живот замене руралним, а то је да на неко време изнајме кућу и да оду тамо онако парцијлано, да пробају зиму на селу, јесен на селу, пролеће на селу, нестанак струје на селу, нестанак воде на селу, да се упознају с комшијама.

Ово је моје лето у тегли, а највећи дозивљај овог лета нам је мед који смо сами врцали из насих кошница, наравно ту су и разни џемови, сокови, воћни аперитиви и незаобилазни сок од парадајза.

На селу се целе године ради. Човек научи да се све у природи не може контролисати, један град може да уништи готово целу летину. (овде имам и кадрове града, па сам зато хтела да поменем)

„Људи на селу имају ту велику предност у односу на нас који живимо у граду да могу да тачно знају шта једу, ми то само до некле можемо да знамо и можемо само да верујемо некоме, али уколико сами производите свој парадајз, сами производите свој купус, сами производите своје воће онда сте сигурни у то шта једете", истакао је Момчило Анастасијевић.

„Знање је озбиљно имање и знање вам је једино имање које нико никад не може да вам узме, кад год се сетим оне колоне избеглица 90-тих година увек помислим на то да оно што знас и оно што умеш својим рукама не може нико да ти узме", рекао је Момчило Анастасијевић, новинар и народни травар.