Наш регион топлији је за степен од света, шта треба предузети?

Просечна температура у нашем региону се повећава за чак степен брже него у свету. Уколико се ништа не предузме, до краја века може се очекивати повећање температуре и до четири степена.

„Програм прилагођавања климатски отпорног друштва је оно што је важно, свакако сви треба да видимо како да се прилагодимо томе и да тежимо томе нарочито када говоримо о угроженим и рањивим категоријама, пре свега о водопривреди, шумарству, јавном здрављу.Трудићемо се да дамо максимални допринос и да све оно што се очекује од Србије урадимо у наредном периоду, како би постали половином века нискоугљенично друштво", истакла је Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине.

У последње две деценије, услед суша и поплава Србија је претрпела штету од шест милијарди долара.

„Уједињене нације позивају Србију да повећа амбиције када је реч о смањењу угљеника до 2030. године, односно да буде потпуно угљенично неутрална до 2050. године" , истакала је Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији .

Неопходно је омогућити постепен прелаз са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, уз обавезну рачуницу еколошких и климатских трошкова инвестиција.

У Великој Британији је, на пример, у последње три деценије смањена емисија угљеника за 44 одсто, уз истовремени раст привреде од 78 одсто, и отворених 400.000 радних места у зеленој економији.

„Климатске промене су најозбиљнији изазов са којим се данас суочавамо. Позивамо на амбицију и акцију свих. И од Србије", рекла је Шан Маклауд, амбасадорка Велике Британије у Србији.

ЕУ планира да до средине века буде климатски неутрална, а то се очекује и од Србије.

„Финансије су доступне, али је проблем како реализовати пројекте на терену. Желео бих да апелујем на бољу координацију када се ради о спровођењу пројеката и коришћењу средстава", рекао је Никола Бертолини, шеф за сарадњу Делегације ЕУ.

Европска унија је наменила 9 милијарди долара бесповратне помоћи за зелену трансформацију привреде и јавног сектора у региону.