Дан заштите природе Србије – ка ширењу граница заштићених подручја

Почело је са „Великом и Малом Рипаљком" као заштићеним природним добром. На Дан заштите природе Србије, наша земља има 471 заштићенo подручјe. Завод за заштиту природе Србије припрема се за нова истраживања, мониторинге, и даљи рад на ширењу територија од значаја, које ће бити под заштитом.

Законом о заштити природе 2009. године установљен је Дан заштите природе Србије, како би се јавности представио значај очувања природне баштине. За Дан заштите природе у Србији одабран је 11. април зато што је тога дана 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка" на територији општине Сокобања. 

Захваљујући раду Завода за заштиту природе Србије, под заштитом се у нашој земљи налази 471 заштићенo подручјe са површином од 678.257 хектара (7,66 одсто територије Републике Србије).

У циљу рада на повећању територије под заштитом са аспекта очувања природних вредности, директор Завода за заштиту природе Србије, мр Александар Драгишић истиче да ће у 2021. години Завод за нова природна добра у статусу заштићених подручја урадити студије заштите за долину Великог Рзава, кањон Вучјанске реке, Горњачку клисуру, Сесалачку пећину, језеро Ћелије и многе друге.

Такође, како наводи, завршетком ревизије студије заштите Парка природе „Стара планина" постојеће границе овог заштићеног подручја биће проширене, док ће нова истраживања у циљу валоризације за заштиту бити покренута на око 20 подручја, од којих се као већа издвајају планине Златар, Јелица и Велики и Мали Јастребац.

Активности заштите природе у Србији реализују се у складу са мерама и стандардима заштите природе у Европи, будући „да систем заштите природе у Србији прати европске стандарде, и да се поред природних добара за која су донета акта о заштити, а која заузимају 7,66 одсто територије Србије, у овом систему налазе и подручја која се простиру на додатних 2,04 процента територије наше земље, а за која је покренута процедура проглашења заштите објавом на сајту Министарства заштите животне средине", истакао је Драгишић.

„Поред очувања природе у оквиру заштићених подручја, мере заштите природних вредности примењују се и на 101 подручју у оквиру националне еколошке мреже која заузима око 22 одсто територије наше земље", наводи директор Завода.

Други геопарк у Србији 

Као део активности на добијању статуса међународне заштите, Завод ће у 2021. години пружити стручну подршку у покретању поступка номинације Парка природе „Стара планина" за упис у европску и светску мрежу геопаркова, као други геопарк у Србији, као и помоћ у утврђивању потенцијала ширег подручја Ђавоље вароши и испуњењу критеријума, такође, за чланство у европској и светској мрежи геопаркова, које води Министарство заштите животне средине, наводи се на порталу Завода. 

Током године биће реализована истраживања: мониторинг сушења смрчевих шума на подручју Парка природе „Голија", мониторинг госпине папучице на Сувој планини, картирање станишта и приоритетних врста са додатака Директиве о стаништима и птица са Директиве о птицама на подручју Специјалног резервата природе „Сува планина", Специјалног резервата природе „Јелашничка клисура" и Парка природе „Сићевачка клисура", као и мониторинг мале чигре у доњем току Дрине и обичне чигре на подручју Велике Мораве код Параћина и Багрдана и у доњем току Дрине.

Надзор грчке и шумске корњаче, и риба слива Тимока 

У плану су и мониторинг сова у Србији уз контролу насељавања вештачких дупљи, мониторинг и заштита лешинара у Србији, мониторинг и заштита соколова и орлова у Србији, са циљем сузбијања и спречавања убијања и тровања јединки, мониторинг дивокозе уз разматрање потенцијала и могућности реинтродукције/интродукције, стање и мониторинг популације строго заштићених и заштићених врста звери и папкара у Србији, мониторинг грчке корњаче и шумске корњаче на подручју Пчињског округа, као и истраживање ихтиофауне у сливу Тимока у Парку природе „Стара планина".

Уз све наведено, Завод ће, као и до сада, бити укључен и у активности стручног надзора, израду правних аката и закона, али и у информисање јавности и образовне и промотивне програме.

У складу са препорученим здравственим мерама, Завод је поводом обележавања Дана заштите природе организовао у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић" из Лознице, 9. априла онлајн предавање ботаничара мр Верице Стојановић на тему „Инвазивне врсте у Србији".

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво