Краси нам грб, а да ли ће и небо Србије - орао крсташ

Нова два гнездећа пара јесу успех, међутим, орнитолози поручују да и даље има разлога за бригу, јер је угрожено више од трећине врста птица. 

Птица која краси грб Србије доведена је на праг изумирања због губитка станишта, убијања и тровања. Друштво за заштиту птица већ три године чува донедавно једино гнездо орлова који су за то време добили пет младунаца.

"Плена има у великом броју ове године. Оно што је омиљена храна орлова крсташа су текунице, а ових година их на околним пашњацима где су се птице нагнездиле има заиста у великом броју", каже Мирјана Ранков, координаторка пројекта "Живот панонског орла".

Судбину крсташа дели и белоглави суп. Били су пред нестанком, а сада их на Увцу има око 500.

И док се љубитељи птица боре да их сачувају, у протеклих 20 година забележено је више од 320 случаја тровања дивљих птица. Само један са судским епилогом.

"На крају, особа која је доказано намерно користила забрањени препарат у случају фурадан је кажњена опортуном казном,  и тај господин је морао да плати 400.000 динара у добротворне сврхе. Али шта је са 98 убијених орлова белорепана у протеклих 10 година, где су стотине мишара, стотина мочварица где су они који су отровани на Новом Београду, где су велике колоније које су нестале, ждралови из Финске који су отровани?", пита се Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Према подацима из недавно објављене Црвене књиге птица Србије чак 123 врсте у ризику су од нестанка због лова, криволова и тровања пестицидима.

"Мислим да је то најбољи индикатор животне средине, зато што птице видимо и чујемо, и чим их нема ми приметимо. Неке друге животиње су за нас готово невидљиве, тако да то је јако добар индикатор да покажемо да тамо где није добро за птице није добро ни за нас", објашњава др Боислав Васић, орнитолог.

У Србији се гнезди и сезонски сусреће чак две трећине врста птица које насељавају Европу, али је код нас и највећи проценат угрожених врста.

Стручњаци процењују да од убијања, тровања и хватања годишње страда од 120.000 до 170.000 јединки дивљих птица, највише препелица, грлица, патака и гусака.