Модроврана птица селица зиму проводи у Африци

Модроврана је на левој нози носила метални прстен са ознакама Mus Belgrade и бројевима 304956, а на десној пластични жути прстен са црним натписом ВW3. Њу је као младунца на гнезду 12. јула 2019.године у околини Бачке Тополе обележио орнитолог Јожеф Шихелник.

Птица је пронађена након путовања које је трајало 231 дан на удаљености од чак 7.368 километара од места излегања. Према сазнањима др Далиборке Станковић која ради у Центру за маркирање животиња, ово је први пут да је у Србији обележена модроврана пронађена на толикој удаљености и у том делу света.

Након тронедељног опоравка птица је 17. марта пуштена на слободу, а орнитолози очекују да ће се након дуге пролећне сеобе вратити у близину места излегања где би могла да започне гнежђење.

Модроврана је селица која зиму проводи у подсахарској Африци. У Србију долазу крајем априла, а напушта је крајем септембра. То је птица величине градског голуба која се гнезди на отвореним стаништима. Гнезда смешта у дупље старих стабала и лесних одсека, а храни се крупним инсектима, малим гмизавцима, водоземцима и сисарима. Угрожена је нестајањем станишта услед интензивирања пољопривреде, смањењем броја стабала са одговарајућим дупљама, интензивним коришћењем пестицида и криволовом на сеоби.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, са својим локалним партнерима, већ 17 година ради на активној заштити националне популације модровране. За то време, кроз програм постављања дрвених кутија за гнежђење, војвођанска популација повећана је са 15 на више од 250 парова, што представља највећи успех у заштити угрожених врста птица у Србији.

Осим у Војводини, кутије за гнежђење постављене су широм Неготинске крајине и у околини Београда.

Истраживачи из Италије су, захваљујући сателитском праћењу, открили да модровране прелећу Сахару на висини од 4.000 метара брзином од чак 113 километара на час.