Чули смо како тутњи, упознали се са његовим олујама, пронашли органске материје...

Истраживање Марса је заузимало важно место у свемирским програмима Сједињених Америчких Држава, Европе, Русије, Кине... Десетине летелица су упућиване на ту планету још од шездесетих година прошлог века. Неке од њих су били лендери, друге орбитери а треће ровери. Све мисије су имале за циљ прикупљање података о историји Марса, али делом и припрему за евентуално упућивање бродова с људском посадом.

Пред крај 2022. године, након великих открића о мистериозној унутрашњости Црвене планете, мисија Насиног робота „Инсајт“ званично је завршена.

Робот је на Марсу провео скоро 1.500 дана. Они који су водили мисију, прогласили су крај програма након што „Инсајт“ није одговорио на две контролне поруке из Насине лабораторије за млазни погон у Пасадени у Калифорнији. Мисија је завршена за више од четири године.

Томас Цурбухен рекао је испред Насе да, „иако је опраштање од свемирске летелице тужно, фасцинантна истраживања која је спровео 'Инсајт' – свакако јесу разлог за славље“. Сами сеизмички подаци из ове мисије програма „Дискавери“ нуде огроман увид, не само у тајне Марса већ и у друга стеновита тела, укључујући Земљу.

Олује прашине и „ђавољи ветрови“

Организована да траје само две године, мисија је продужавана два пута. Али велика акумулација прашине на његовим соларним панелима изазвала је сталан пад извора напајања.

Марс је налик хладној пустињи у којој је редовна појава усковитлане прашине. Током времена које је „Инсајт“ провео на Марсу, преживео је олује прашине и вртлоге познате као „ђавољи ветар“.

На крају, ништа није могло да спречи црвену прашину да створи непробојни слој на соларним панелима, као што је и снимљено на једном од последњих селфија са мисије – у априлу.

Упркос свим изазовима, „Инсајт“ је сачувао снагу како би наставио да снима са свог положаја у равници званој „Елизијум планиција“. Ипак, убрзо је морао да полако гаси своје инструменте, један по један.

За разлику од других ровера, „Инсајт“ је дизајниран да остане на месту слетања и тако изврши први „мониторинг“ Марса, опремљен низом соларних панела, комплетом инструмената и роботском руком.

„Инсајт“ је ушао у историју тако што је открио прве потресе на другој планети и „чуо“, односно забележио како Марс тутњи – више од 1.300 пута током своје мисије.

Вода или стене

У септембру 2022, научници су објавили да је, упркос томе што су сматрали да се испод јужне поларне ледене капе Марса крију језера течне воде – изгледа реч геолошким слојевима обичних стена. Анализа је открила да је радарски сигнал који је дао изразито блиставу слику, а коју су научници протумачили као залихе подземне воде на Црвеној планети, могао настати због геолошких слојева.

„Овај резултат, у комбинацији са другим недавним радовима, доводи у питање извесност проналажења течне воде испод јужног поларног слоја леда“, објаснили су истраживачи.

Необичан сигнал је први пут откривен пре неколико година, у радарским подацима које је прикупила сателитска сонда „Марс експрес“ Европске свемирске агенције.

Тамо, закопан испод марсовске јужне поларне ледене капе, научници су уочили комадић материјала необичне рефлексије.

Ово је довело научнике до закључка да би на Марсу могли постојати слични резервоари текуће воде. Постоји само једна квака – сматра се да је Марс превише хладан за течну воду, чак и под притиском испод слојева леда, и са тачком смрзавања сниженом због присуства соли.

Органска материја као драгуљ међу открићима

Истражујући подручје древне речне делте на Марсу, ровер „Персеверанс“ Америчке свемирске агенције Наса, успео је да прикупи драгоцене узорке на својој мисији откривања да ли је икада постојао живот на Црвеној планети, објављено је средином септембра 2022.

Међу неколико узорака које је на Марсу прикупио ровер „Персеверанс“ налази се и органска материја, што указује да је кратер Језеро, у коме је некада стварно постојало језеро и делта реке која се уливала у њега, имао потенцијално настањиво окружење пре три и по милијарде година.

Серија мисија под називом Mars Smaple Return (Повратак узорака са Марса) вратиће колекцију камења на Земљу негде 2030-их.

Кратер Језеро на Марсу који се протеже у распону од 45 километара и делта у њему, од посебног су интереса су за научнике Насе. Геолошка структура у облику лепезе, која је настала на месту где се река спајала са језером, чува слојеве марсовске историје у седиментним стенама које су настајале у овом окружењу које је некада било испуњено водом.

Органски молекули на Марсу занимају научнике јер представљају градивне блокове живота, као што су угљеник, водоник и кисеоник, као и азот, фосфор и сумпор. Не захтевају сви органски молекули живот да би се формирали, јер неки могу да настану и хемијским процесима.

„Иако само откривање ове класе органских материја не значи да је живот сигурно постојао, али овај скуп података почиње да подсећа на неке ствари које смо видели овде на Земљи“, објашњава истаживач Шарма. „Једноставно речено, ако је ово потрага за благом – потенцијалним знацима живота на другој планети – органска материја је сигуран траг.“

Кинези журе

У јуну 2022, Кинези су најавили да ће донети узорке са Марса две године пре Американаца и Европљана.

Кина ради на сложеној мисији прикупљања узорака са Марса и достављања на Земљу. Мисија која никада до сада није покушана требало би да буде покренута 2028, с циљем да узорци Црвене планете стигну на Земљу 2031. године, или две године пре заједничке мисије америчке и европске свемирске агенције, Наса и Еса.

Главни дизајнер орбитера и ровера мисије Тјанвен-1 Суен Цеџоу представио је планове за доношење узорака с Марса на Земљу, током презентације одржане 20. јуна. Према најавама, крајем 2028. године требало би да буду обављена два одвојена лансирања ка Црвеној планети с циљем да се узорци донесу на Земљу у јулу 2031. године.

Цеџоу је имао презентацију на форуму о технологијама истраживања дубоког свемира, који је део семинара поводом прославе 120. годишњице Универзитета у Нанкингу.

Кинески амбициозни временски оквир сукобљава се са Насом и Есом које имају заједнички план покретања сопствене мисије и испоруке узорака камења и прашине на Земљу почетком следеће деценије. Према распореду, Еса би лансирала орбитер за повратак на Земљу 2027. како би покупила узорке које је сакупио ровер „Персеверанс“ до 2033. године.

Наса је у марту објавила планове да одложи следећу фазу своје кампање повратка узорака са Марса и подели мисију лендера на две одвојене свемирске летелице како би смањила укупни ризик програма.

Сложена мисија са више лансирања имаће једноставнију архитектуру у поређењу са заједничким Насиним и Есиним пројектом, са једним слетањем на Марс и без ровера који ће узорковати различите локације.

Улазак, спуштање и слетање наредне кинеске мисије на Марс, Тјанвен-3, примениће технике коришћене током мисије Тјанвен-1 2021. године, док ће се за узорковање марсовског тла и стена користити технологија коришћена током истраживања Месеца.

Када летелица слети на Марс у септембру 2029. четвороножни робот ће прикупити узорке и пренети их у двостепено возило за превоз. Ово возило ће тада полетети и спојити се са кинеским орбитером који ће чекати у орбити Марса, који би требало да отпутује на Земљу у октобру 2030. и стигне у јулу 2031. године.

Приметно је да Кинеска свемирска администрација (ЦНСА) има сличан план као Наса, међутим, њихова мисија се сматра мање сложеном.

Како звук путује на Црвеној планети

Још једна занимљива научна чињеница откривена је са Марса током 2022. Користећи опрему на роверу „Персеверанс“ за проучавање атмосфере на Марсу, научници су у априлу 2022, успели да установе брзину простирања звука на црвеној планети која се веома разликује од оне на Земљи.

Оно што су открили могло би да доведе до чудних последица у комуникацији будућих Марсоваца.

Налази до којих су дошли научници сугеришу да би покушај разговора на Марсу могао да произведе чудне ефекте, пошто се чини да виши тонови путују брже од басова.

С обзиром на то да људи не могу да дишу на Марсу, сигурно је да неће моћи да провере ову тврдњу, али је научницима било забавно да размишљају како би то изгледало.

Иначе, велику пажњу у децембру 2022, привукло је ново сазнање о звуцима на Марсу. „Персеверанс“ је успео да сними звук вихора својим микрофоном, током своје комплексне мисије истраживања. Стиче се утисак да усковитлани вртлог на Марсу звучи слично као краткотрајни вихор на Земљи.

Кинеска сонда снимила читаву површину Марса

После више од годину дана на површини Марса, кинеска сонда Тјанвен-1 снимила је у јуну 2022, целу Црвену планету, објавила је свемирска агенција те земље.

Тјанвен-1, што значи „потрага за небеском истином“, лансиран је 2020. године и слетео је на Марс у мају 2021, када је ровер Џуронг започео мисију патролирања и истраживања планете.

У саопштењу кинеске Националне свемирске агенције наводи се да је сонда сада завршила све задатке који су јој додељени, укључујући снимање фотографија средње резолуције које покривају целу планету.

Слике које је свемирска агенција објавила на друштвеним мрежама, показују неравни терен марсовског пејзажа: прашњаве црвене дине, вулкане, кратере, ледени покривач Јужног пола и литице и гребене Долине Маринера – једног од највећег кањона у нашем соларном систему.

Слике је направио орбитер сонде, који је обишао Марс 1.344 пута, снимајући слике планете из сваког угла, док је ровер истраживао површину.

Ровер са шест точкова носио је научне инструменте на свом путовању, прикупљајући информације о геолошкој структури Марса, атмосфери, окружењу и тлу. Сонда је прикупила 1.040 гигабајта још необрађених научних података, које су научници на Земљи предали истраживачким тимовима на даље проучавање, саопштила је агенција.

Из Агенције су поделили информације о лету орбитера са Насом и Европском свемирском агенцијом, а научни подаци ће бити доступни међународним научницима „у одговарајућем тренутку“.

Са температурама које су падале током зиме Марсу, као и са лошим условима због кретања песка и прашине, ровер је 18. маја ушао у режим мировања који ће трајати кроз „оштру“ сезону пре очекиваног поновног покретања у децембру – када ће боље време.

Орбитер ће наставити са спровођењем тестова и припремама за будуће задатке, саопштила је свемирска агенција.

Пре Кине и Тјанвена-1, само су Сједињене Државе и бивши Совјетски Савез спустили свемирску летелицу на површину Марса, али су Индија, Европска свемирска агенција и Уједињени Арапски Емирати послали летелице да уђу у орбиту планете.