Читај ми!

Колико је значајно откриће за које је Сванте Пебо добио Нобелову награду

Шведски генетичар Сванте Пебо добио је Нобелову награду за медицину за откриће у вези са геномима и људском еволуцијом. "Постигао је нешто наизглед немогуће", саопштио је Нобелов комитет. Директорка Института за молекуларну генетику и генетски инжењеринг др Јелена Беговић рекла је да је Пебо у процес секвенцирања кренуо још деведесетих година, када технологија читања ДНК није била толико развијена.

Шведски генетичар Сванте Пебо добио је Нобелову награду за физиологију или медицину за откриће у којем је секвенцирао први геном неандерталца и открио да се хомо сапиенс укрштао са неандерталцима.

Др Јелена Беговић је навела да је Пебо у процес секвенцирања кренуо још деведесетих година, када технологија читања ДНК није била толико развијена.

"Секвенцирати древну ДНК није као данас кад кажемо секвенцирали смо за пар сати или пар дана нечији геном. То је молекул који је негде у природи, у неком делу кости чучао 30, 40, 50 хиљада година, распадао се, што значи да ви морате да склопите књигу од три милијарде слове из парчића од 20, 30 слова", навела је др Беговић.

Истакла је да су се ти молекули мењали под утицајем средине и микроогранизама који ту живе и који су остављали свој ДНК.

"Ви сада имате клупко у коме се налазе мали парчићи у малој количини који баш припадају неандерталцу. Све остало морате некако да избаците и да изузмете из анализе и то је један мукотрпан посао. Наравно, његова упорност и генијалност, с друге стране и технологија се развијала и он је успео да прочита геном нашег далеког рођака неандерталца", рекла је др Беговић.

Додала је да је Пебо открио, када је секвенцирао геном неандераталца, да има много више везе са ДНК људи из Европе, него са људима из Африке и да ми у нашем генетском запису носимо између један и пет, шест одсто гена које смо увезли и преузели кроз укрштање од неандерталца.

Цело гостовање др Јелене Беговић у Јутарњем програму погледајте у видео-снимку на почетку текста.