Наука је прави пут до здравља

Компанија Колор Медија Комјуникејшн организовала је конференцију "Значај науке у доношењу одлука за грађане у 21. веку", на којој се говорило зашто је важно да грађани доносе одлуке на основу научних и доказаних сазнања, како да препознају шта је здраво, а шта није, или како да сазнају шта је мање штетно. 

Државни секретар у Министарству здравља професор др Предраг Саздановић је на отварању конференције појаснио да се морамо водити научним доказима и чињеницама победити страх.

"Ми се налазимо у једној светској епидемији која представља ултимативни стрес за све и природно је да наша подсвест на овај стрес реагује страхом. Они који су успели да страх рационализују и да схвате шта их може извести из страха, они су се вакцинисали. Ова друга група покушава да на разне начине доће до података који ће оправдати њихов ирационални статус и страх зашто то нису учинили", навео је проф. др Саздановић, који истиче да је суштина медицине у свим облицима у превентивном деловању.

Директорка Института за нуклеарне науке "Винча" проф. др Снежана Б. Пајовић истиче да наука не стаје и да се активно ради на развијању превентивне медицине. "Ако може да се каже за неку област да је увек била део Европе, то је наука. Ми смо увек публиковали радове на међународном тржишту, који су признати и на основу којих смо  вредновани", истакла је Пајовић.

Говорећи о концепту смањења штетности у решавању проблема ризичног понашања, Снежана Пајовић је истакла је да је квалитет живота основни услов да превенирамо настанак различитих обољења, као и да би настанак и развој превентивне медицине требало да буде посебан програм дефинисан у нашој држави.

Директорка националног Фонда за науку Др Милица Ђурић-Јовичић је истакла да морамо гајити средину где ће бити занимљиво да се чита и о научним истраживањима колико се чита и о популарним темама. У тројству медија, науке и грађана сви морају активно радити на популаризацији научних тема. "Ове године се много тога очекивало од науке и наука је много тога и дала. Имамо заиста квалитетне научне институције у земљи, и за Србију се асполутно зна у свету".  

Вирусолошкиња Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду доценткиња др Ана Банко је истакла да научници не могу једноставно да објасне ни вакцинацију, ни Пи-си-ар тестирање, ни имуност, али да то не значи да оне нису тачне или да су штетне.

Истичући да је вакцинација превенција, Банко каже да се научници данас сусрећу са парадоксом времена у коме се очекивало да наука дође до решења, а када се конкретно решење и понуди опет се јављају отпори. „Када ви имате пацијента са карциномом који се бори за живот, као и данас оболеле у ковид клиникама, то је за њих једино решење. Превенција је срж медицине, а то је да не дође до обољевања", казала је Банко.

Професор др Дејвид Свинор са Правног факултета Универзитета у Отави, уједно и експерт из области смањења штетности, је скренуо пажњу да све добре праксе у пољу смањења штетности се заснивају на прагматизму. "Не можемо да зауставимо људе да се селе у градове и нездраво хране, али можемо да смањимо ризике везане за конзумирање такве хране. Не можемо да зауставимо људе да користе лекове, али можемо да их научимо да користе оне лекове који се заснивају на науци".

На примеру пушења Свинор изнео податак да годишње око осам милиона људи умре и то због дуванског дима, а не никотина. „Имамо могућност да мотивишемо одрасле људе који би иначе наставили да пуше да добију никотин на начин који не подразумева сагоревање, удисање дуванског дима. Уз помоћ чињеница морамо да радимо на смањењу ризика и да сарађујемо са онима који су изложени ризику, а не да им говоримо само како да живе своје животе", истакао је Свинор. 

Сања Кнежевић, програмска директорка Института за дигиталне комуникације је навела да "94% младих људи користи друштвене мреже као извор информисања и то као једини извор информисања".

"И оно што су нам друштвене мреже дале је прилика да свако постане неко. Зато ми сад имамо прилику да видимо и лажне профиле и да се говори оно што се иначе не би рекло јер нема те храбрости коју добијају на мрежи, скривени иза тих профила. Са друге стране позитивни утицаји друштвених мрежа су велики и ако их користимо на прави начин, информација коју пласирамо може доћи до великог броја људи", закључила је Кнежевић.

Учесници конференције сагласни су да је веома важно да одлуке доносимо на основу научних чињеница, поготово када се ради о питањима попут вакцинације, тога шта удишемо, једемо, да ли су замене за цигарете заиста мање штетне.