Да ли је мит да тестостерон одређује колико ће неки мушкарац бити успешан

У претходним студијама откривено је да мушкарци са вишим нивоом тестостерона имају више подређених, а финансијски стручњаци остварују већу зараду. Утврђено је и да високо образовани мушкарци имају виши ниво тестостерона, као и предузетници.

Много се мање истраживало да ли постоји икаква веза између нивоа тестостерона и успешности код жена, али једно истраживање је показало да је неповољан социоекономски положај у детињству повезан са повећаним нивоом тестостерона у каснијем животном добу.

Благотворно дејство тестостерона се исказује кроз понашање: експерименти показују да висок ниво тестостерона утиче на то да особа буде агресивнија и толерантнија на ризик, а те особине на тржишту рада доприносе успеху, на пример када се преговара о плати.

Али ниједна од ових студија не доказује да само ниво тестостерона утича на овакве исходе јер постоје и друга подједнако веродостојна тумачења.

Могуће је и да повољнији социоекономски статус утиче да нивоа тестостерона расте, а не обрнуто. У оба случаја бисмо увидели везу између нивоа тестостерона и друштвених чинилаца као што су приходи, образовање и припадност одеђеној друштвеној класи.

За то постоји врло прихватљиво објашњење. Прво, знамо да лош социоекономски положај изазива стрес, а хронични стрес утиче на смањење нивоа тестостерона. Друго, начин на који особа доживљава свој статус у односу на друге у друштву такође може да утиче на ниво тестостерона: студије које су спровођене на спортским надметањима, обично на мушкарцима, откриле су да код победника ниво тестостерона расте, а код губитника опада.

Такође је могуће да је неки трећи фактор одговоран за корелације утврђене у претходним студијама. На пример, виши тестостерон код мушкараца повезан је са добрим здрављем – а добро здравље је такође предуслов за успех у каријери.

Очигледно је да је јако тешко издвојити ове процесе и проучавати их изоловано. Имајући ово у виду, тим научника са Универзитета у Бристолу се одлучио да примени методологију познату као „Менделска рандомизација" (Mendelian randomization).

Посматране су генетске информације релевантне за један фактор (у овом случају тестостерон) како би се изоловао ефекат тог фактора на један или више последица (овде се испитивао социоеконоски статус, пре свега висина прихода и ниво образовања).

Од пресудне важности је и чињеница да социоекономске околности утичу на лучење тестостерона, и из тог разлога, чак и ако се утврди веза између ова два чиниоца, немогуће је утврдити шта је узрок, а шта последица.

Због свега тога, информације добијене анализом гена дају много поузданије резултате јер је наша ДНК детерминисана пре рођења и генерално се не мења током нашег живота (постоје ретки изузеци, попут промена које изазива рак). Стога, ако се посматра повезаност социоекономског положаја са генетским варијантама повезаним са тестостероном, то онда даје снажније доказе о томе како овај хормон утиче на разлике у социоекономским исходима.

Тим научника је анализирао више од 300.000 узорака ДНК из Биобанке у Уједињеном Краљевству и идентификовао генетске варијанте повезане са вишим нивоом тестостерона, одвојено за мушкарце и жене. Затим су истраживали како су ови чиниоци повезани са социоекономским исходима, укључујући висину прихода, ново образовања, професионални статус, место становања, као и спремност на ризик и опште стање здравља.

Слично као и у претходним студијама, научници су открили да су мушкарци са вишим нивоом тестостерона имали већи приход по домаћинству, да су живели у мање сиромашним подручјима и да су најчешће имали факултетску диплому и вишу позицију на послу.

Код жена, пак, утврђено је да је виши ниво тестостерона повезан са нижим социоекономским статусом, укључујући ниже приходе у домаћинству, живот у сиромашнијим областима и нижи ниво образовања.

У складу са претходним доказима, мушкарци са вишим нивоом тестостерона су били бољег здарственог стања и спремнији на ризик, а жене лошијег.

Међутим, било је мало доказа да су генетске варијације повезане са тестостероном уопште утицале на социоекономски положај појединца. И код мушкараца и код жена научници нису открили ефекте генетских варијанти повезаних са тестостероном на било који аспект социоекономског положаја, здравље или спремност на ризик.

Пошто су идентификовали мање генетских варијанти повезаних са тестостероном код жена, процене су биле мање прецизне него за мушкарце. Сходно томе, нису могли да искључе постојање ефекта тестостерона на социоекономски положај жена.

Али у случају мушкараца, генетски резултати јасно указују на то да претходне студије нису успеле да елиминишу утицај осталих фактора, пре свега утицај социоекономског положаја на ниво тестостерона.

Резултати ове судије указују на то да упркос друштвеној митологији која се испреда око тестостерона – он је изгледа много мање важан за успех у животу него што су претходне студије показале.