Читај ми!

Гордана Вуњак Новаковић за РТС: Моја награда значи да људе занима напредак у медицини

На церемонији додела најпрестижније европске награде за проналазаче, српска научница Гордана Вуњак Новаковић освојила је највећи број гласова и добила Награду публике коју додељује Европски завод за патенте. За РТС каже да је изненађена наградом, најпре због велике конкуренције.

За иновативни допринос у биомедицини, Гордана Вуњак Новаковић изабрана је и за финалисткињу престижне европске награде за животно дело, за проналазаче у 2021. години.

У тој категорији, била је у конкуренцији са још двојицом финалиста, научницима и истраживачима из Немачке: Метином Колпаном и Карлом Леом. Награда је припала физичару Карлу Леу.

Ипак, церемонија доделе награда завршена је објавом победника Награде публике. За добитника се гласало на интернет порталу Завода од 4. маја.

Највећи број гласова (48,1 одсто) добила је Гордана Вуњак Новаковић. Тако је победила у конкуренцији 15 финалиста.

Вуњак Новаковићева је у Београдској хроници изјавила да је додела награда била заиста лепа, и да се није надала да ће добити награду. Навела је и да је конкуренција била огромна.

„Гледала сам, гледали су моји студенти, и на крају је било јако лепо изненађење што сам заиста добила тако много гласова, што мени много значи. То значи да се људи заиста интересују за напретке у медицини и да су гласали за оно што радим у суштини, значи за развој тих нових технологија које могу да нам помогну да живимо и дуже и боље", рекла је Вуњак Новаковићева.

Рад Гордане Вуњак Новаковић, професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива.

„Ми радимо на томе да се ткива замењују или поправљају, лече. Све скупа се заснива на или коришћењу матичних ћелија самог пацијента, или њихових производа. Радимо заиста пуно различитих области: од костију и осталих скелетних ткива, до плућа, срца... Исто тако, инжењерство ткива користимо не само у регенеративној медицини, него и да моделујемо болести и испитујемо лекове.

На пример, ти органи на чипу – како их ми зовемо – сада се користе да моделујете инфламацију, инфекцију, канцер. То значи није нешто што се уграђује у пацијента, али може на један сасвим другачији начин да помогне медицини. Можете да радите студије болести и лекова које су специфичне за пацијента, а то је јако важно зато што у огромној већини болести ми не реагујемо исто. Тако да је ток болести различит од једне особе до друге и реакција на лекове је различита", објаснила је Гордана Вуњак Новаковић.