Тајна успеха „српског леденог човека“

Припреме су се састојале од свакодневних физичких тренинга мањег или већег интензитета, свакодневног туширања хладном водом, вежби дисања, краткотрајног излагања снегу и хладноћи уз коришћење знања система традиционалне медицине и нинџуцу вештине. А каква је научна подлога и конкретна пракса свих тих корака припреме, рећи ће нам главни јунак ове приче:
„Свакодневни тренинг у оптималном нивоу, у комбинацији са истезањем, даје општепознат позитиван здравствени ефекат. Побољшава циркулацију, инервацију, регулише стрес, тело појачано производи хормоне као што су ендорфин и серотонин, а свакодневно дисциплиновано тренирање стимулише производњу допамина. У складу са подухватима, у склопу тих тренинга често се бавим и планинарењем, које ми је омогућило да упознам планине на које сам се пењао ове зиме.

Свакодневно туширање хладном водом јача имунитет, поспешује циркулацију, регулише телесну температуру, повећава енергију тела, побољшава расположење и адаптира тело на хладноћу. У областима за које су карактеристичне ниске температуре, позната је народна традиција хладних тушева или једноставно поливање леденом водом на снегу. Свакодневно краткотрајно излагање хладноћи помаже телу да развије сопствени терморегулациони механизам који је прилагођен условима који га окружују. По истом принципу, тело је здравије, ојачана је термогенеза (телесно генерисање топлоте), као и термоцепција (чуло задужено за детектовање температуре).

Начин дисања повезан је са одређеним емоционалним и физиолошким стањима човека. Значај специфичног дисања је од велике важности за све људе, нарочито за оне који се баве спортом. Традиционални системи које ја користим свакодневно су делови чи-гонга / ки-ко (кинески и јапански системи дисања повезани са традиционалном медицином), пранајаме (део индијске јога традиције развоја духа и тела) и тумоа (тибетанска варијација индијске и кинеске традиционалне медицине, директно повезана са будистичком доктрином).

Све ове традиције имају заједничко контролисано дисање, као и рашчлањено специфично дисање. Оно што је карактеристично за генерисање топлоте у телу, односно термогенезу, јесте метод дисања повезан са компресовањем ваздуха и привременим задржавањем даха у телу. Приликом дужег задржавања даха и његовог спорог отпуштања из тела, долази до повећане температуре у телу, односно тело почиње да се загрева. Неретко долази и до знојења. Без уплива духовне доктрине иједног од три система, ја сам користио механичке елементе дисања како бих се загрејао на ниским температурама. И то се показало као успешно.

Краткотрајно излагање подразумева медитације у снегу, медитације у језеру са поледицом или чак и физичке вежбе снаге или гимнастике без мајице у снегу. Поред здравствених погодности криотерапија (ледене облоге и излагања хладноћи) које је први забележио још Хипократ са Коса, отац медицине, а које су везане за заустављање упалних процеса, смањења отока, смањење бола, побољшање циркулације и инервације, краткотрајно излагање снегу има за циљ адаптацију тела и зближавање тела са снегом и ледом.

У склопу борилачке вештине нинџуцу, којом се бавим више од 15 година, похађајући тренинге и семинаре везане за јапанску акупресуру (шијацу) и јапанску хиропрактику (јумеихо), као и енерготерапију под називом реики, стекао сам довољно знања и искуства да кренем и самостално да се бавим тим методама.

У склопу борилачке вештине нинџуцу, чији сам носилац звања црног појаса седми дан, практиканти увежбавају тренинге снаге и кондиције, истезања, гимнастику, технике борења, вежбе дисања и концентрације, традиционалну медицину, 'челичење' тела на разне начине, преживљавање у природи и боравак на планинама и у природи итд. Такође, део нинџуцу традиције је тзв. шугендо пракса, која у својим напредним стадијумима обухвата излагање екстремним температурама на планинама, леду и у води, како би практикант тестирао свој ум, дух и тело. Све то ми даје адекватну подлогу за подухват какав је 'ледено планинарење'".

Након свакодневних припрема, Владимир излази на терен и почиње да се бави тактиком подухвата, која се састоји од процене временских услова, дужине стазе коју планира да пређе и припреме опреме потребне за спуст и за случај да дође до повреда или смрзавања. Екипа која га прати у подухватима је добро припремљена и упозната са свим могућим условима који их очекују.

Од тренутка изласка на терен, овај нинџуцу-мајстор детаљно је упознат са временским приликама које га очекују и планинарском стазом, а спрам тога одређује и временски лимит за који мора да испуни задатак. Уз себе у ранцу носи опрему коју ће обући када освоји врх, а коју би, наравно, искористио и да се случајно јаве било какви симптоми хипотермије. Када стигне на планину одакле креће у освајање врха, скида гардеробу и остаје у шортсу и патикама, и тада креће подухват. То што је већ благо загрејан искључује могућност иницијалног шока, тело загрева док хода навише комбинацијом дубоког дисања, задржавања даха и визуелизацијом ватре у грудима и стомаку, све до тренутка док не осети лагодност и сигурност сопствених могућности. Након таквог прилагођавања, које траје око десетак минута, наставља да се фокусира само на дужину успона, циљ, константно водећи рачуна о свим телесним функцијама. У случају да осети хладноћу у грудима, што се до сада није догодило, техником дубоког и задржаног дисања пробао би да се загреје, а уколико у томе не би успео, прекинуо би подухват не желећи да ризикује. Ту паници нема места, јер је његов фокус на дивној енергији и уживању у екстремном искуству, а у свему томе му помаже посматрање природе која га окружује и активна медитација и визуелизација оствареног циља.