Археологија у служби антропоцена

Наиме, савремена археолошка истраживања изгледају много другачије од онога како су дочаравана у видео-игрицама и филмовима. Научни рад објављен у часопису Nature Ecology and Evolution усмерен је управо ка томе да публици предочи како се археолошка истраживања остварују данас - како истраживачи у лабораторијама врше испитивања користећи инструменте који коштају неколико милиона евра и рачунаре који су последња реч технике. Затим, рад настоји да укаже на које све начине археологија доприноси истраживањима других научних области попут биодиверзитета, безбедности хране и климатских промена.

„Археологија је данас сасвим другачија дисциплина од оне из прошлог века", примећује проф. Никол Боaвeн, водећа ауторка студије, директорка Департмана за археологију у Институту Макс Планк. „Када говоримо о проучавању археологије, она је данас високонаучна дисциплина, и бави се савременим питањима, нешто сасвим другачије од приказаног у култним филмовима."
 
Прегледањем научних радова из последњих неколико деценија, аутори студије дошли су до јасног закључка да археологија може умногоме да помогне у разумевању изазова које доноси савремено доба.
 
„Људи су данас главни актери у формирању природе", наглашава коауторка студије Алисон Краудер, истраживач на Универзитету Квинсланд и Институту Макс Планк. „Када кажемо да смо ушли у ново геолошко доба, којим доминира човек, ми у ствари прихватамо улогу." 

Када је почела епоха људи?

За ­ге­о­ло­ге, ­вре­мен­ска­ ска­ла­ Зе­мљине исто­ри­је­ ­има ­из­у­зе­тан­ на­уч­ни­ зна­чај.­ Би­ли­ су потреб­ни ве­ко­ви ­бри­жљи­вог­ стра­ти­граф­ског­ ра­да,­ ускла­ђи­ва­ње­ узо­ра­ка­ сте­на­ ши­ром све­та ­и­ од­ре­ђи­ва­ње ­ре­до­сле­да ­њи­хо­вог ­фор­ми­ра­ња да­ би­ се­ до­би­ла­ ор­га­ни­зо­ва­на­ сли­ка­ ко­ја­ по­др­жа­ва ­све­ сту­ди­је о­ про­шло­сти­ пла­не­те. Ге­о­ло­шка­ вре­мен­ска ­ска­ла ­је ­јед­но­ од ве­ли­ких ­до­стиг­ну­ћа ­чо­ве­чан­ства.

Иако­ иде­ја­ о­ но­вој­ епо­хи ­има­ ду­гу­ исто­ри­ју, ­на­уч­на ­рас­пра­ва­ је ­по­кре­ну­та­ тек ­по­што ­је ­хе­ми­чар Пол­ Кру­цен, ­до­бит­ник­ Но­бе­ло­ве­ на­гра­де­, ско­вао­ син­таг­му­ „епо­ха­ ан­тро­по­цен"­ 2000.­ го­ди­не. Од­ та­да­ су­ љу­ди­ по­че­ли­ да­ ко­ри­сте­ 'ан­тро­по­цен'­ као­ да­ је­ ства­ран­ геолошки­ тер­мин.­

Миленијумима далеко, када се остаци наше цивилизације буду очитавали у седиментима стена, неће бити важно где се налази златни врх антропоцена. Да ли је то 1610, 1964, или, како је Круцен предложио, касни 18. век, када је Џејмс Ват изумео парну машину. Кључно питање је како ће у међувремену званично одређена епоха људи формирати научно мишљење.

Како археологија, дисциплина усмерена на прошлост, може да помогне у одговарању на изазове које доноси антропоцен?

Јасно је да се ту крије широко поље знања о култури човека, које не можемо да занемаримо, истиче професорка Боaвeн. С тим у вези истраживачи указују да подаци о прошлости могу вишеструко бити корисни у будућности.

Пажљивом анализом тога шта је у прошлости функционисало, а шта није, археолози нуде ефикасне експерименте који могу да открију факторе који утичу на одрживост и отпорност, али и оне који могу да наштете природи и друштву. Такође, могу да препоруче древна решења за модерне проблеме.

„Наши истраживачи доприносе модерном свету тиме што су пронашли информације о томе како су људи у прошлости култивисали земљиште, спречили разарајуће пожаре, створили зеленије градове и транспортовали воду без фосилних горива", истиче др Краудер. Додатно, људи континуирано користе и прилагођавају древне технологије и инфраструктуру, попут система за наводњавање, који су вековима у употреби.
 
Ипак, истраживачи наглашавају да је веома важно проналажење како технолошких тако и социјалних решења у борби против климатских промена и других изазова које антропоцен носи са собом. „Није у питању пуко глорификовање прошлости, или потврђивање напретка", образлаже проф. Боaвeн, „већ повезивање података из прошлости и садашњости (ка будућности) како би се пронашао један одговоран и конструктиван правац за опстанак човечанства."