Тим астронома у коме је и једна Српкиња открили „небески ауто-пут“

Изузетну мрежу „небеских ауто-путева“ открио је међународни тим истраживача, међу којима је и научница из Србије, Наташа Тодоровић, и њене колеге из Сједињених Држава.

Овим рутама комете и астероиди прелазе раздаљину од Јупитера до Нептуна за непуну деценију и преваљују запањујућих 100 астрономских јединица за мање од једног века.

Јасније речено, једна астрономска јединица је приближно удаљеност од Земље до Сунца и износи око 150 милиона километара. Удаљеност између Јупитера и Нептуна је скоро 25 астрономских јединица.

Научници наводе да би се ова мрежа могла користити за релативно брзо слање свемирских летелица у удаљене крајеве нашег Сунчевог система и за посматрање и и разумевање блиских објеката који пролазе поред Земље а који би се могли сударити са нашом планетом.

Тим је посматрао динамичку структуру рута које чине повезан низ лукова унутар такозваних свемирских прикључних путања који се протежу од појаса астероида до Урана и шире.

Овај новооткривени феномен делује током неколико деценија, за разлику од стотина хиљада или милиона година које су типичне за динамику Сунчевог система.

Стручњаци кажу да су најуочљивије лучне структуре повезане са Јупитером и снажним гравитационим силама које он производи.

„Не треба да чуди што Јупитер може да индукује прелазак великих раздаљина на временској скали од неколико деценија, јер су и досадашње свемирске мисије биле дизајниране за траспорт помоћу Јупитера, а летелице 'Војаџер 1' и 'Војаџер 2' су примери за то“, наводе астрономи у свом раду који је објављен у часопису Сајенс адвансис, под необичним насловом Лукови хаоса у Сунчевом систему.

„Ипак, њихов широко распрострањен утицај на природна небеска тела углавном је потцењен и неистражен“, додају истраживачи.

Структуре „небеског аутобана“ откривене су прикупљањем нумеричких података о милионима орбита у нашем Сунчевом систему и укрштањем бројева о томе како се те орбите уклапају у већ познате свемирске прикључне путање.

Тим наглашава да њихове резултате треба додатно проучити, да би се утврдило како би те путеве могле да користе свемирске летелице и како се те прикључне путање понашају у близини наше планете.