Читај ми!

Коначна заштита археолошког локалитета Винча

Иако смо навикли да нам локалитет Винча прича причу о праисторијском времену, по чему је светски познат, овогодишња и прошлогодишња кампања откривају тајне српске средњовековне некрополе и антрополошке трагове око 140 покојника. А вест да је локалитет добио донације америчке амбасаде и подршку државе за заштиту и даља истраживања – јасно нам даје наду да причу коју то место крије остављамо у аманет и будућим поколењима.

Овогодишња кампања на локалитету Винча – Бело брдо, која је отпочела 6. новембра, завршиће се за месец дана. Покренута је с циљем да се археолошко налазиште припреми за спровођење санационих мера планираних за пролеће 2021. године. Руководилац археолошких истраживања је професор Филозофског факултета у Београду др Ненад Тасић.

Током заштитних ископавања ове јесени откривено је око четрдесет скелета средњовековне винчанске некрополе датоване у период од IX до XIII века, што, уз прошлогодишње налазе 94 покојника, представља значајан број за даљу научну анализу. Међу најзначајнијим налазима овогодишње кампање издваја се сребрна наушница из XIII века, која представља најлепши налаз ове епохе на Винчи.

За ту српску средњовековну некрополу карактеристично је да се приликом укопавања покојника неминовно наилазило на чврсте остатке рушевина неолитских кућа, које су миленијумима биле скривене под земљом. Захваљујући таквом стицају околности, током овогодишњих и прошлогодишњих истраживања откривене су и две винчанске неолитске куће, које су у великој мери оштећене укопима средњовековних гробова. Рушевински слој је истумбан, а материјал помешан.

Прва истраживања винчанске средњовековне некрополе спровела је 1976. године др Гордана Марјановић Вујовић.

Откад је откривен, пре више од сто година, локалитет је угрожен ширењем села Винча, док недостатак уређене канализације угрожава културне слојеве тог светски познатог неолитског локалитета и трагове о њему полако односи у заборав.

„Била је ово одскочна даска да налазишту у Винчи обезбедимо адекватну заштиту и сигурност за будућност, као и следеће генерације истраживача“, каже професор Тасић. Он се већ двадесет година труди да усмери пажњу јавности на проблеме који су оптерећивали заштиту налазишта Бело брдо у Винчи. Формирање координационог тела за Винчу Владе Републике Србије био је, изгледа, кључан корак.

Тасић наставља: „Сви ми који радимо на пројекту Винча смо узбуђени пошто се коначно назире решење великог броја проблема који су нам годинама били камен спотицања на путу да налазиште адекватно заштитимо у физичком и правном смислу! Превалили смо, до овог тренутка, бројне неопходне кораке – од студија заштите, студија изводљивости, планских докумената, имовинско-правних питања, преко решавања питања отпадних вода, па све до обезбеђених средстава за превентивну заштиту и модерна археолошка истраживања. Чињеница да је Пројекат заштите, истраживања и презентације Винче проглашен за капитални пројекат за Републику Србију мени је више него очигледан доказ да је држава почела да у Винчу улаже и административне и финансијске напоре, што за сада доноси плода.“

Санирањем налазишта, које спроводи Републички завод за заштиту споменика културе, започиње следећа фаза у интегративној заштити тог светски значајног археолошког локалитета.
За санацију читавог налазишта Винча – Бело брдо обезбеђена је донација америчког амбасадора за очување културне баштине (АFCP) која је намењена санацији најугроженијих тачака локалитета.