Виминацијум – Елдорадо за археологе, магнет за туристе

Српско благо - Археолошки парк Виминацијум званично је отворен пре 13 година, сваке године све је више туриста, али и нових открића и ископавања.

Гост Јутарњег програма, др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум, наглашава да је ово налазиште пре свега велики пројекат око кога је окупљена велика и сјајна екипа од 25 истраживача, где свако од њих има свој простор који истражује.

„Ове године су имали сјајне резултате у истраживању римске виле Рустике, куће једног богатог римског грађанина, који није живео скромно, живео је на неких скоро 5.000 квадратних метара. С друге стране, оно што је нама археолозима посебно интересантно, радили смо на римском легијском логору и радили смо истраживање клоаке, односно римске канализације. Обичним људима можда то звучи незанимљиво, али за нас археологе та истраживања су јако важна“, објашњава професор.

Не треба заборавити да су у Риму неке од клоака које су урађене у доба антике до данас у функцији. То су археолошке посластице, али чим буду завршена археолошка ископавања, биће посластице и за туристе, додаје професор Кораћ.

Све већи број туриста

Број посетилаца Археолошког парка Виминацијум је већ одавно премашио бројку од 100 хиљада. Можда је мало у поређењу са посетом, на пример, Помпеје, али је много у односу на број људи који посећује нашу земљу. Тај број се стално повећава захваљујући новим садржајима, а с друге стране Виминацијум све више постаје препознатљиво име.

„Холанђани су га прогласили за један од десет најбољих археолошких кампова из римског периода што је врло значајно. Данас на мрежи имате преко милион и по линкова на појам Виминацијум, што занчи да је постао глобално место које треба видети“, наглашава гост Јутарњег програма.

О Виминацијуму пише и светска штампа. Слоган Си-Ен-Ена је „Добро дошли у земљу римских царева". Професор Кораћ верује да ће овај археолошки парк за шездесет, седамдесет година бити најзначајнији светски локалитет по сазнајним процесима које ће донети.

„Виминацијум има ту привилегију да на тих 400 хектара не постоји ни једна савремена англомерација тако да је то у ствари Елдорадо за археологе, чак за трећину већи од Помпеје. Тако да ћемо имати шта да покажемо. Истраживачки тим Виминацијума је чак, дошао до тог степена да депонује артефакте које данас не разумемо, али оставља будућим генерацијама које ће можда моћи да их протумаче, напомиње Кораћ.

Археолошки парк посећује доста страних туриста и читав простор је прилагођен управо њима. Свих седам водича говоре бар два страна језика, а посетиоци су често запањени ценом посете Виминацијуму.

„За наше туристе је то можда велики износ од 400, 500 динара, али странци су изненађени да за пет евра добијају водича и обилазак од два сата. У свету то не постоји“, наглашава професор.

Унапређење инфраструктуре

Туристичка промоција Виминацијума захтевала је испуњавање услова за нормално функционисање. Израђен је пројекат туристичке сигнализације из свих путних праваца ка Виминацијуму, а на терену је и постављена туристичка сигнализација из правца од Београда до Виминацијума. Са европским бродарима је усклађена сатница пловидбе за посету локалитета. Уврштен је у бициклистичку руту „Атлантик-Црно море“.

„Показује се да само нешто што је део неке руте доноси енормно већи број посетилаца. Могу се направити руте мамута, руте праисторије, руте антике, рута средњег века, али било коју руту да направите у ствари радите један за другога“, сматра Кораћ.

Министарство трговине и туризма је учинило значајне напоре и предузело значајне акције, но то је сигурно једна од грана која ће у потпуности оправдати уложено.

Симбиоза државе и археологије

Држава треба да улаже значајна средства у археологију, али археологија, исто тако, треба да јој врати, верује професор Кораћ.

„Тим са којим радим и ја смо поборници тезе да није добро да оно што сте ископали затрпате. То су прошла времена. Оно што сте истражили презентујте, верификујте, покажите себи и свету и онда ћете бити видљиви и за државу и држава ће имати користи од тога“, додаје професор.

Симбиоза државе и археологије је битна. Многе земље су направиле значајан туристички бум захваљујући археолошким налазиштима којима су привукла значајни број посетилаца.

Но, по мишљењу професора, није све само у новцу, већ и у томе да бринући о археологији и бринући о тим, такозваним, остацима прошлости, ми, у ствари, показујемо своје лице, закључује професор Миомир Кораћ на крају гостовања у Јутарњем програму.