Београд – град који чува историју под својим улицама, како сачувати оно што је прошлост закопала

Тик испод Победника на Калемегдану радови. Већ три недеље трају заштитна археолошка ископавања и истраживања на локалитету капија Савске падине, у оквиру Равелина крај Капије. До сада су завршени конзерваторско-рестаураторски радови на порталу, поду пролаза, зидовима и на степеништу.

„План је да се након извршених истраживања на самом терену нови подаци упореде са картографским и историографским подацима које имамо, већ то је било веома значајно одбрамбено место на тврђави, али та капија је затворена дуги низ година јер се налази у веома лошем стању“, каже виши конзерватор и дипломирани архитекта Невенка Новаковић.

Из Завода за заштиту споменика културе града Београда кажу да су, захваљујући сондама изнад саме капије, дошли до нових информација о томе како је капија зидана и о радовима изнад свода капије, о чему не постоји техничка документација.

Како кажу, до краја недеље сонде ће бити очишћене и припремљене за 3Д снимање. Тек након пажљиве анализе, Завод ће, у сарадњи са консултантима, донети одлуку о изради Пројекта конзервације и растаурације капије следеће године.

На Београдској тврђави се често изводе овакви радови, али и увек нешто ново нађе. Стручњаци кажу да је готово немогуће копати у центру града, а не пронаћи неку нову археолошку ископину. Не каже се без разлога испод Београда се крију многи Београди.

И Трг Републике чува део историјског наслеђа. Испод ових плоча налазе се темељи чувене Стамбол капије која је вековима била главни улаз у Београдску трвђаву.

„Ја баш стојим на изрецканим деловима камена, ту је откривена 2018. године, то није само Стамбол капија то је последња фаза капије, она је у аустријско време још раније постојала. Нажалост, не можемо да је видимо, немате ништа да прочитате ниједну прибелешку... Питање је да ли би у богатијим градовима било одрживо да се читава ова површина покрије стаклом, међутим према Коларчевој улици је био један зид испод земље висок пет, шест метара, можда би било довољно само то оставити, мало другачије решити, обележити таблом, кјуаром, један инфобокс“, наводи археолог Адам Црнобрња.

Када приликом градње радници нешто пронађу, по Закону, радове морају да прекину и оно што су пронашли да пријаве Заводу за заштиту споменика културе града Београда или Републичком заводу.

Све што се пронађе предаје се Музеју града Београда, а сви остаци чувају се у депоима, у строго контролисаним условима.

Сазнали смо да ће део римског водовода, који је пронађен током градње гараже у Влајковићевој улици, остати ту и, како кажу археолози, бити презентован на лицу места.