Паметна специјализација за успешну привреду

Напредак, резултати и изазови повезани са развојем и применом успешних стратегија за паметне специјализације, тe подршка иновацијама и трансфер технологије билe су главне теме на конференцији одржаној прошле недеље на Политехничком универзитету у Букурешту, на којој су учествовали и представници Србије.

Kонференцију су организовали Обједињени истраживачки центар (ЈРЦ) Европске комисије, Министарство истраживања и иновација Румуније и Извршна агенција за финансирање високог образовања, истраживања, развоја и иновација.

„Једини начин да осигурамо економски раст је кроз развој иновација. Остваривањем дијалога између истраживачке заједнице, владиног, привредног и цивилног сектора можемо да утврдимо могућности пословања у појединим областима привреде у одговарајућем региону. На тај начин инвестирањем у иновације у препознатим приоритетним областима долазимо до економске трансформације и привредног раста“, рекла је Чарлина Вичева, заменица директора ЈРЦ за Портал РТС .  

Паметна специјализација у Србији - корак по корак

„Раније није било довољно комуникације међу компанијама у оквиру исте области, као ни са научно-истраживачким сектором. Овај процес је послужио да се повежу и пронађу заједнички интерес унутар приоритетних области“, рекао је проф. др Виктор Недовић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Током 2017. урађена је квантитативна анализа, или мапирање нашег економског, истраживачког и иновационог потенцијала.

На основу квантитативних показатеља и каснијих квалитативних анализа по регионима (Београд, Војводина, Шумадија и западна Србија, источна и јужна Србија), дефинисане су четири кључне области у којима ће држава инвестирањем кроз грантове подстицати иновације и трансфер технологије.

То су Храна за будућност, Машине и уређаји са погледом на индустрију 4.0, Kреативне индустрије и ИKТ.

„Након мапирања ушли смо у процес предузетничког откривања (Enterpreneurial Discovery Process, EDP), идентификовали кључне актере за сваку област и кроз циклусе радионица повезали истраживаче, представнике привреде, владиног сектора и цивилног друштва. У току је припрема за дизајн процеса мониторинга и евалуације, што је такође део ове Стратегије која би требало да буде усвојена до краја ове године“, додао је проф. Недовић.

Трансфер знања - веза између науке и привреде

Док концепт паметне специјализације даје институционални оквир за финансирање научно-истраживачког рада на националном или регионалном нивоу, трансфер технологије је начин да се знање кроз технологију или производ пренесе на комерцијалног партнера који ће га пласирати ка тржишту.

Посредници у том процесу су центри за трансфер технологије који су код нас оформљени у оквиру универзитета.

„Сада се формирају старт-aп и спин-оф компаније, којима универзитети дају лиценце за рад на пројектима. Након делимичног или потпуног развоја технологије или производа, оне преносе лиценце на компаније са већим капацитетом за њихов даљи развој и тржишну валоризацију“, рекао је Млађан Стојановић из Фонда за иновациону делатност.

Kроз пројекат Програм трансфера технологија Фонда за иновациону делатност, у претходне три године од тридесетак пријава потписано је три лиценцна уговора и технологије су пренете партнерима из привреде.

Очекује се да ће са Стратегијом за паметне специјализације оваквих примера бити више.

„Све се базира на економском потенцијалу, знању и потенцијалу за иновације који већ постоје. Синергија између тих компонената би требало да доведе до озбиљних искорака у приоритетним областима, уз инвестиције од стране државе или Европске комисије. Ми смо у преговорима са Европском комисијом за проналажење начина за додатну подршку за имплементацију концепта паметне специјализације“, рекао је проф Недовић, и додао да је то једини прави пут којим ће наше друштво правити искораке базиране на знању, за развој економије и друштва у целини.