Сатира и репресија

Српски сатиричари су били често прогањани. Тако су после Тимочке буне 1883. у Србији били забрањени сви листови. То не значи да је српска сатира, бар за неко време, била укроћена. Као реакција на забрану у Србији, у Сплиту (који се тада звао Спљет) Срби су покренули први сатирични лист Драшков рабош, који је излазио од 1883. до 1887. Припадао је радикалима и нападао је краља Милана Обреновића. Истовремено је величао црногорску династију Петровића па се мислило да они стоје иза Драшковог рабоша.

Лист је царска цензура забранила, али не зато што је критиковао Обреновиће, а хвалио Петровиће, већ због напада на Штросмајера и залагања за српски језик и ћирилицу. Чак је у Сплиту одржан велеиздајнички процес уредницима. Ипак су оптужени били ослобођени.

Колико је био озбиљан сукоб између краља Милана и радикала доказ је, на својствен начин, рукописни, сатирични, робијашки лист Клин из 1900. године.

После атентата на краља Милана (1899) велики број радикала био је затворен у Забели поред Пожаревца. Они су тамо покренули сатирични лист, који су, мeђу собом, звали и породични лист. Клин су покренули радикали-робијаши: Коста Таушановић, Миленко Веснић, Милорад Павловић Крпа, Доброслав М. Ружић...

Мото је био вишезначан: да „клин" излази кад хоће, а улази кад може. И овај лист је, иако „ручно" писан у затвору, доживео ту „част" да буде забрањен. То је учинила затворска цензура.

Да лист није био нимало нежан показује један афоризам: „За прављење глупости не треба да је човек паметан" и односио се на краља Александра Обреновића.
Сачуван је један једини примерак на коме је цензура печатом означила да је лист одузет. Тај примерак је стајао у затворској каси.

Када су радикали дошли на власт и када је њихов човек постао управник, Миле Павловић Крпа, један од уредника Клина успео је да га откупи. После Другог светског рата једини примерак продао је Народној библиотеци за 500 динара.

Миле Павловић Крпа (1865-1957) био је професор књижевности, студирао је у Јени, Лајпцигу и Берлину. Сарађивао је с многим сатиричним листовима, само у Геџи објавио je више од 300 прилога.