Првобитна Земља није имала састојке за живот, њих је донео велики судар са Тејом

Међутим, ови услови нису постојали пре више милијарди година када је Земља још била млада. Док је маглина из које су се формирале планете била богата гасовитим елементима, високе температуре у унутрашњем Сунчевом систему углавном су спречавале њихову кондензацију.

Као резултат тога, ови елементи нису били уграђени у чврсте стеновите материјале од којих су настале унутрашње планете. Само небеска тела која су се формирала даље од Сунца задржала су супстанце неопходне за живот, што отвара питања о томе како и када су оне уведене на Земљу.

У новој студији, истраживачи са Универзитета у Берну први пут су показали како је хемијски састав првобитне Земље био завршен три милиона година након њеног настанка (пре око 4,5 милијарди година). Њихови резултати имплицирају да су састојци за живот (вода, једињења угљеника, сумпор итд.) накнадно донети, највероватније ударом.

Студију су спровели Паскал Морис Круташ и Клаус Месгер, постдокторанд и професор емеритус геохемије са Института за геолошке науке Универзитета у Берну. Месгер је такође члан научног комитета који надгледа Центар за свемир и настањивост у Берну. Њихово истраживање, које је било део Круташове докторске дисертације, објављено је 1. августа у часопису Science Advances.

Тим се фокусирао на два изотопа – манган 53 и хром 53 – у метеоритима и узорцима стене са Земље. Затим су коришћени моделски прорачуни да би се одредило колико је времена било потребно да се развије хемијски састав Земље. То им је омогућило да утврде старост ових елемената и изведу хемијски потпис (јединствени образац елемената који га чини) примитивне Земље.

Резултати су показали да је састав Земље био завршен мање од три милиона година након формирања Сунчевог система, пружајући прве емпиријске податке о изворном саставу примитивне Земље.

„Систем мерења времена високе прецизности, заснован на радиоактивном распаду мангана-53, коришћен је за одређивање тачне старости. Овај изотоп је био присутан у раном Сунчевом систему и распадао се у хром-53 са полуживотом од око 3,8 милиона година. Наш Сунчев систем настао је пре око 4.568 милиона година. Узимајући у обзир да је било потребно до 3 милиона година да се одреде хемијска својства Земље, то је изненађујуће брзо“, објаснио је Круташ.

Према његовим речима, ови резултати подржавају хипотезу о Великом удару, која каже да је систем Земља–Месец настао услед масивног судара пре око 4,5 милијарди година између примитивне Земље и објекта величине Марса (Теја).

Претпоставља да је Теја настала дубље у Сунчевом систему и да је њен састав укључивао више испарљивих елемената, укључујући воду.

Анализа тима указује на то да је примитивна Земља била сува, стеновита планета, а да је њен судар са Тејом донео све елементе који су омогућили настанак живота.

Њихови налази значајно доприносе разумевању процеса у раном Сунчевом систему и пружају трагове о томе како и када је живот настао. Такође могу бити од великог значаја у потрази за животом изван Земље (астробиологија) и утврђивању да ли стеновите планете ближе својим звездама могу имати састојке неопходне за живот.

Следећи корак, каже Круташ, јесте детаљније истраживање догађаја судара, што ће вероватно укључивати компјутерско моделовање и симулације.

„Земља своју пријемчивост за живот не дугује континуираном развоју, већ вероватно случајном догађају – касном удару страног, водом богатог тела. То јасно показује да животу наклоњени услови у универзуму нису нимало нешто што се подразумева. До сада је овај дугађај судара недовољно схваћен. Потребни су модели који могу у потпуности да објасне не само физичке особине Земље и Месеца, већ и њихов хемијски састав и изотопске потписе“, закључио је Круташ.