Научно разоткривање скривених мотива

Било да је реч о свесним мотивима нечијих поступака или оним другим, који руководе понашањем индивидуе из дубина несвесног, ради се о нечијој приватности па је скоро немогуће досегнути истинске бихевиоралне покретаче. Међутим, студија у којој је анализирана специфична архитектура мождане мреже нам је открила праве мотиве на објективан, егзактно-научни начин.

Мотиви и мождане интерконеције

Неуропсихолог Грит Хајн и Ернст Фер са катедре за економију Универзитета у Цириху, удружили су се са Јосуке Моришима, Сузан Лајберг и Сунхе Сул, у намери да пронађу објективнији приступ тумачењу мотива људског понашања.

Открили су да одређене мождане партиције комуницирају једна с другом и то увек на различите начине у зависности од мотива који покреће на одређено понашање. Правилност можданих интерконекција им је омогућила да идентификују покретачку позадину одређених понашања.

То је нешто што није могуће открити једноставним посматрањем или анализом избора које врши нека особа или само регистровањем можданих регија које су активне непосредно у моменту доношења одлуке о понашању.

Мождани маркери емпатије и реципроцитета

Специфичне активне везе између можданих регија осликавају мотив. Ово је доказано експериментом који се одвијао на следећи начин: испитаници су подвргавани скенирању магнетном резонанцом и то баш онда када су доносили алтруистичне одлуке засноване на емпатији као основном мотиву, или на жељи да узврате некој особи услугу или захвале на раније исказаној љубазности (што је названо мотивом реципроцитета).

Простом опсервацијом функционалне активности одређених регија у мозгу не може се доћи до истинског покретача таквог понашања јер се слични делови мозга активирају и кад је реч о емпатији као и кад је у питању реципроцитет односно узвраћање услуге.

Коришћењем анализе која се зове Динамички каузални модел, могу се маркирати значајне разлике ангажованих делова мозга у првом у односу на други изабрани случај.

Грит Хајн објашњава да је утицај специфичног мотива на мождане интерконекције толики да се уочавају фундаменталне разлике код различитих мотива. Захваљујући томе, могуће је са великом вероватноћом и тачношћу класификовати мотиве који руководе понашањем једне особе.

Различити мотиви покрећу себичне и друштвене особе

Емпатија се као мотив исказује чак и код себичних људи и то кроз разне облике алтруистичног понашања. Важно је знати да се мотиви различито процесуирају код себичних људи у односу на несебичне и друштвено оријентисане особе.

У овом испитивању, емпатија је код себичних људи утицала на доношење алтруистичних одлука што није случај са мотивом реципроцитета. Дакле, себични људи су склонији саосећању него осећају захвалности.

Када се активира мотив саосећања, код себичних особа се уочавају друштвено оријентисани избори и понашања а слика можданих интерконекција подсећа на ону код несебичних и друштвених особа.

Потпуно је супротан и неочекиван налаз добијен код друштвених особа које постају склоне алтруизму на бихевиоралном плану али не због саосећања већ њих покреће мотив реципроцитета односно жеља да узврате услугу или љубазност.