Сексуалност као водећа тема савременог живота

Живимо у времену у којем сексуалност представља важан сегмент човековог живота. Увукла се у све поре постојања, а неретко и тамо где јој није место. Сексуалност је водећи мотив бројних рекламних кампања, а врло често постаје и део политичког живота. Готово да нема телевизије, часописа, сајта ни књиге који се нису бавили овом темом.

Идеја сексуалности је под велом табуа свесно потискивана све до тренутка кулминације, када је изненада постала главна тема савременог живота.

Моногамија, полигамија, хетеросексуалност, хомосексуалност, проституција, „отворен“ или „затворен“ брак, само су нека од горућих питања модерног друштва којима се сваким даном придаје све више значаја.

Сексуалност је релативно касно постала предмет филозофског промишљања. Незаинтересованост филозофије за овај феномен може се објаснити и снажним утицајем метафизичке традиције.

Изворе метафизичког мишљења налазимо у учењима Платона и питагорејаца. Они су јасно раздвајали материјално од нематеријаног, тело од духа. Дух је увек имао предност над телесним, а управо тој сфери припада сексуалност. 

Постићи унутрашњи мир, слободу и непомућен дух, циљеви су којима треба да тежи сваки уман човек. Ту традицију су наставили хришћански мислиоци и филозофи попут Аурелија Августина и Томе Аквинског. На забрани испољавања сексуалности и постављању те теме као општедруштвеног табуа развила се и наша цивилизација.

Парадоксално, данас је табу не говорити о томе, а разговор о најинтимнијим животним детаљима постаје нормална појава. На томе се граде читави „јавни животи“ и каријере појединаца. Сексуалност и љубав се данас посматрају и вреднују одвојено, иако према Фројду обе представљају битне компоненте јединствене функције љубави.

У делу „Секс и етика“ Игор Приморац износи четири теорије сексуалности. Прва теорија говори о томе да је улога секса репродуктивна. Друга, коју назива романтичарском, повезује секс и љубав. Трећа говори о томе да је секс једна врста језика, док четврта приказује секс као задовољство.

Брак је традиционална институција која може објединити репродуктивну улогу секса, љубав и задовољство. Ипак, традиционална улога брака полако нестаје. Појаве двадесетог века сексуална експанзија, развој права и технологије, довеле су до тога да се различите улоге секса могу остварити на различите начине.

За добијање потомства више није потребан брак. Научници сматрају да би вештачку оплодњу ускоро могло да замени клонирање, а очекује се и стварање вештачке материце. Једна по једна функција сексуалности као да нестаје.

Сведоци смо њене свеопште присутности у друштву (која траје од половине двадесетог века до данас), а можда у будућности поново буде затворена у интимност, или попут многих појава нестане и на крају припадне свету науке и технике.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 24. мар 2016, 02:27) - anonymous [нерегистровани]

Свашта!

Секс је увек био једна од најважнијих, ако не и НАЈважнија тема. Променила се само слобода изражавања. Секс има једну незгодну особину: ко га избаци на врата, врати му се кроз прозор. Ко мисли да му је затворио све улазе, бива изгрижен изнутра. Тако ће бити и ако Велики брат успе да контролише и индустријализује људску репродукцију.