Крадемо сат сна, плаћамо умором: Зашто је понедељак најтежи после померања сата

Промене временских прилика, посебно дуготрајне падавине, у комбинацији са померањем сата, могу да утичу и на психу и на физичко стање. Често се јављају промене расположења и осећај благог пада енергије, објашњава др Драган Хрнчић.

„Прве ствари које видимо са овом кишом – мало се осећамо и депресивније и промене расположења су могуће.“

Иако се померање сата у Србији спроводи већ четири деценије, све више пажње привлаче његови ефекти на здравље, нарочито на сан и циркадијални ритам.

Понедељак као „најтежи дан“

Сам чин померања сата често не делује драматично, али последице постају видљиве већ на почетку радне недеље.

„У недељу нећемо толико осетити, јер ћемо се пробудити у складу са својим биолошким сатом“, али већ сутрадан долази до судара биолошког и друштвеног ритма.

„У понедељак ћемо морати да се пробудимо у складу са својим друштвеним сатом… и схватићемо да смо украли један сат од спавања и ноћи, и додали га дану“, напомиње неурофизиолог.

Последице су, како истиче, приметне код већине људи.

„То је дан у коме ћемо имати највише последица – бићемо уморнији, поспанији и имаћемо мање енергије.“

Ко најтеже подноси промену

Иако је реч о померању од само једног сата, ефекат на организам није занемарљив, јер померамо цео биолошки ритам, наглашава Хрнчић.

Најосетљивије групе су људи са одређеним навикама и здравственим стањима.

„Најтеже ће поднети особе које спадају у такозвани касно вечерњи хронотип – ‘сове’, којима је и иначе тешко да устају рано“, додаје гост Јутарњег програма.

Посебно су изложени и адолесценти, али и хронични болесници.

„Адолесценти имају померену фазу спавања и сада ће морати још раније да устају. Хронични болесници имају смањен адаптациони капацитет.“

Додатно, проблеми су израженији код оних који раде у сменама.

„Људи који често мењају смене имају највеће проблеме са циркадијалним ритмом.“

Како се припремити и шта избегавати

Иако је адаптација релативно кратка, нагла промена може да буде изазов.

„Промена ће трајати највише до седам дана, али је проблем што се деси нагло“, каже Хрнчић.

Зато се препоручује постепена припрема. „Можемо да ублажимо прелазак ако пар дана раније почнемо да померамо време спавања у мањим интервалима.“

Посебно је важно избегавати навике које додатно ремете сан.

„Људи често посегну за већом количином кафе или одспавају поподне, уместо 20 минута, сат или два и тиме додатно помере успављивање увече, што није циљ.“

Кључну улогу има и светлост.

„Наш организам не мери време часовником, него светлошћу. Важно је да током дана будемо изложени светлости, а увече да створимо мрак – та смена ‘навија’ наш биолошки сат“, објашњава др Хрнчић.

Пролећни умор или здравствени проблеми

Период промене сата често се поклапа са такозваним пролећним умором, што може да збуни многе.

„Пролећни умор може да траје две до три недеље, до максимално месец дана“, каже Хрнчић.

С друге стране, ефекти померања сата су краткотрајни. Ако тегобе трају дуже, потребно је потражити узрок.

„Ако симптоми перзистирају, то више није ни пролећни умор ни померање сата – треба тражити узрок, било да је у питању поремећај спавања или нешто друго, попут анемије.“

Суплементи – помоћ или заблуда

У покушају да ублаже тегобе, многи се окрећу суплементима.

„Најчешће се узима мелатонин, који је постао веома популаран“, каже др Хрнчић, међутим, упозорава да није решење за све.

„Ако немате јасне индикације, он неће имати ефекат“, а чест проблем је и неправилна употреба.

„Људи греше са дозирањем и временом узимања, а истовремено занемарују основне навике за квалитетан сан.“

Иако има добар безбедносни профил, савет је опрез.

„Не треба га узимати без консултације са лекаром, посебно ако се користе други лекови.“

Да ли је летње време природно

Коначно, питање које се често поставља јесте – да ли је овај систем у складу са нашим биолошким ритмом.

„Сматрамо да је зимско рачунање времена природније за наш организам“, наводи Хрнчић.

Проблем летњег времена је, како објашњава, у јутарњем мраку.

„Често се будимо пре изласка сунца, што није у складу са биолошким ритмом.“ Зато се саветује постепено прилагођавање. „Треба лећи као и обично, али се полако прилагођавати новом ритму“, саветује др Драган Хрнчић.

Померање сата, иако делује као мала промена, за организам представља озбиљан тест. Добра вест је да се већина људи прилагоди у року од неколико дана – уз мало пажње, светлости и добрих навика сна.